Kategorija: Kultura
Esej
Istoričar i istorija
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Smisao jedne ilustracije
Šta je umetnik hteo da kaže
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
Podsećanje – Niko i album The Marble Index
Niko, niotkuda
Bila je muza, ikona, mračni predmet želja, lepotica dana. Kažu da joj je Elija Kazan, dok je pohađala njegove časove glume u Aktors studiju u Njujorku, govorio: "Iskoristi svoje vreme, stvori vlastiti prostor." Sledeći taj savet Niko je došla do muzike predstavljene na albumu The Marble Index, objavljenom pre 45 godina. Potraga za sobom, kroz sopstveno vreme i prostor, dovela je do nje. Tako je nastalo ovo umetničko delo koje se može shvatiti kao batiskaf kojim se stiže na dno ljudske egzistencije
In memoriam – Šejmus Hini (1939–2013)
Ne boj se
Veliki irski pesnik, nobelovac Šejmus Hini, preminuo je u petak 30. avgusta u Dablinu, u 74. godini
Intervju – Uliks Fehmiu, glumac
Ono što me čini srećnim
"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."
Slavomir Mrožek 1930–2013.
Majstor smeha, pesnik straha
Taj koji je umro petnaestog avgusta bio je veliki pisac, a velike pisce njihovo delo s lakoćom nadživljava
Ljubav i kinematografija
Pre cinizma
Kad je 1995. godine, tačno na sredini poslednje decenije dvadesetog veka, prikazan film Pre svitanja, bilo je jasno da je nastao kult i ljubavni klasik devedesetih. I kao što je u Pre ponoći prisećanje prošlosti deo zapleta, tako se i gledalac dok gleda ovaj film priseća što prethodnih filmova trilogije, što svog života iz vremena kad je te filmove prvi put gledao
Ljubavni film – Pre ponoći
Pre i posle srećnih krajeva
U ovdašnje bioskope upravo stiže film Pre ponoći reditelja Ričarda Linklejtera, treći nastavak jedne od najzanimljivijih ljubavnih filmskih saga današnjice. Dok se u prva dva filma ove ljubavne trilogije govorilo o tome kako izgleda početak ljubavi, u Pre ponoći govori se o tome kako izgleda njen opstanak. Ili, drugačije rečeno, šta dolazi posle onog: "živeli su srećno do kraja života"
Mirko Kovač, svojim rečima
Književnost, pamćenje
Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora
Umesto nekrologa – Mirko Kovač (1938–2013)
Kovačnica duše
Mirko Kovač, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca druge polovine XX veka, umro je u ponedeljak 19. avgusta u Rovinju
»Slučaj« Novosadskog pozorišta
Pokušaj ubistva je u toku
Ugledni Ujvideki sinhaz našao se na udaru "palanačke koalicije" srpskih i mađarskih nadripatriota; taj je udar pravo ogledalo ovog društva, a ne fotošopirane slike naših uprepodobljenih glavešina
Galerija – Fotografska platna Milča Mančevskog
Između redova
Ja volim priču, znam priču, lako mi je ispričati priču. Najlakša i najlepša stvar na svetu. Ali, umetnost je često rob priče, opterećena pričom. Posebno film. Umetnost se krije između redova, u odnosima, u formi, u stvaranju i prenošenju emocija i koncepta. Slikam jeftinim aparatom koji je strašno brz i praktičan. Važno mi je uloviti trenutak, ali ne zbog trenutka samog, već zbog ljubavne igre slike i priče, zbog sukoba slike i priče, zbog susreta likovnog i narativnog
Intervju – Jelena Lengold, spisateljica
Potraga za utočištem
"Jedna od kovanica iz muškog podsmešljivog sveta je i chick lit, papirna romantika, čime nisu samo degradirane ozbiljne književnice, već je na neki način ismejana i sasvim normalna ljudska i ženska potreba za romantičnim sadržajem. Naravno da ja sebe ne smatram predstavnicom chick lita, ali nikada ne bih rekla da je njeno postojanje besmisleno i nepotrebno. Slobodno, bez stida, unesite u svoj život onoliko romantike koliko vam je potrebno, a ko god to ne razume, proglasite ga za zombija i idite dalje!"
Umetnost – Žuana Vaskonseluš u Palati Ažuda
Meri Popins savremene skulpture
U jednoj od rezidencija portugalske kraljevske porodice, Palati Ažuda, od marta do kraja avgusta ove godine mogu se videti skulpture Žuane Vaskonseluš, aktuelne zvezde savremene svetske umetničke scene
Klasici za tinejdžere
Karmen za početnike
Vođena ili Horacijevim savetom da poezija mora da bude dulce et utile ili pak željom da ostvari dobit, francuska izdavačka kuća specijalizovana za erotsku literaturu "Musardin" odlučila je da srednjoškolcima čitanje dosadne školske lektire učini slađim, ili bar vlažnijim, i počela da objavljuje izdanja francuskih klasika "dopunjena" eksplicitnim scenama seksa
Kultura špijuniranja
Enciklopedija živih
Kompleks hangara američke agencije NSA u saveznoj državi Juta, u koji se slivaju podaci i poruke iz presretnute digitalne komunikacije širom sveta, ima kapacitete za čuvanje pet zetabajta informacija. Jedan zetabajt ima milijardu terabajta i na njemu se može sačuvati jedna godina čitavog svetskog digitalnog saobraćaja. To je čitavo jedno skladište ljudske svakodnevice, prava enciklopedija živih. Neverovatna je sličnost sa Kišovom pripovetkom Enciklopedija mrtvih, samo sa drugom motivacijom, svrhom i pripadajućom metafizikom
Umetnost na banknotama
Kratka likovna istorija dinara
Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi "da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka"
