Kakvo može biti jugoslovenstvo o kome govori Muharem Bazdulj koje kao svoj barjak uzima Crnjanskog, do upravo onakvo kakvo je i bilo? Srboslovensko, monarhističko, zagledano u slike moći (od Franka do Staljina), centralističko i ORJUN-aško. Na kraju krajeva, ono jugoslovenstvo kome su Makedonci, kada već Bazdulj ne može da se seti, direktno obratili svoje zamerke hicima koje ni on ni Crnjanski ne bi glorifikovali, ali koji su poput onih sarajevskih iz obzira plemenske sreće usmrtili jednog krunisanog tiranina. To je Jugoslavija čubrilovićevskih (ta mračna strana srbohrvatskog mladobosanskog pakta) rasnih fantazija i planova za iseljenje Albanaca s Kosova. Jugoslavija u kojoj je jedan novi nacionalizam trebalo da zameni sve druge i Jugoslavija koja je trebalo da pojede Bosnu, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru a da zube očisti četničkom kamom. Eto, to je Jugoslavija koju zaziva Bazdulj
O Beogradu koji ne bismo poznavali da nije bilo gravira govori izložba Muzeja grada Beograda pod nazivom "Breg za razmišljanje", na kojoj je izloženo 80 drvoreza, bakroreza i litografija sa prizorima i događajima od 16. do kraja 19. veka
Osamnaesto izdanje kultne beogradske filmske manifestacije, Festivala autorskog filma (FAF), održaće se od 28. novembra do 5. decembra. U glavnom programu festivala biće prikazano devetnaest ostvarenja koji daju reprezentativan presek savremenih tokova svetskog autorskog filma. U ovom broju donosimo izbor filmova sa ovogodišnjeg FAF-a koje ne biste smeli da propustite
U Muzeju istorije Jugoslavije prvog decembra, na rođendan prve Jugoslavije, otvara se izložba "Jugoslavija od početka do kraja". Ove nedelje pada i dvadeset deveti novembar, Dan Republike, rođendan druge Jugoslavije. U naše vreme priča o Jugoslaviji pokušava da se liši svakog političkog sadržaja. A u politici je ključ, politika je krucijalna dimenzija jugoslovenske ideje i jugoslovenskog projekta. Nije se Jugoslavija sastavljala zbog kinematografije, popularne muzike ili fudbala, sastavljala se iz političkih razloga. Biti subjekt, biti slobodan, biti (politički) faktor, ne biti kolonija, ne biti resurs, ne biti okupiran – zbog toga se sastavljala Jugoslavija. Sve drugo dolazi posle
Knjiga Vladimira Gvozdena Srpska putopisna kultura 1914–1940 je vanserijski teorijski rad besprekorne akademske forme, a pre svega pametan, uzbudljiv i duhovit tekst
U Zagrebu je, u prostorijama Hrvatskog društva pisaca, 20. novembra održan skup posvećen Bori Ćosiću, povodom osamdesetog rođendana ovog pisca. Na njemu su učestvovali, između ostalih, Igor Mandić, Zdravko Zima, Nenad Popović, Predrag Matvejević, Velimir Visković, Dubravka Bogutovac, Tomislav Brlek itd., kao i kolumnista i kritičar "Vremena" Teofil Pančić, čiji tekst objavljujemo. Svi prilozi sa skupa biće objavljeni u časopisu "Književna republika"
"Domaći film bukvalno se guši u ogromnoj masi američkih filmova koje naši distributeri favorizuju. Kada dođete ispred bilo kog multipleksa, to više liči na ulaz u Diznilend nego na bioskopsku salu. Neverovatno! Otimamo od svojih da bismo dali američkim producentima. Slično kao Superhik u Alanu Fordu koji otima od siromašnih da bi dao bogatima. Ako hitno ne donesemo zakon koji štiti domaći film, bojim se da nam predstoji Smrt filma na Balkanu"
Razrešenje petomesečnog sukoba između dela glumačkog ansambla Ateljea 212 i njihovog upravnika Kokana Mladenovića desilo se tokom prvih dana prošle nedelje. Mladenović je podneo ostavku, a za novog upravnika ovog pozorišta imenovana je Ivana Dimić
Knjiga Makijaveli Koste Čavoškog jedina je monografija o Makijaveliju na srpskom jeziku u poslednjih pedesetak godina. Sistematičnošću i pouzdanošću ona pruža niz zanimljivih i korisnih tumačenja, a iskoracima iz poznatih tokova preporučuje se kao složena konstrukcija koja nadilazi puki pregled opštih mesta rečenih o slavnom Firentincu i njegovom delu
"Ne vjerujem u teorije zavjere, ali vjerujem da su mediji zaposleni u službi zaglupljivanja svojih vlastitih čitalaca. Trebalo bi osnovati jedan međunarodni sud, jedan Haški tribunal, i privesti vlasnike medijskih konglomerata i novinare, kojih će biti 95 odsto, da svi odgovaraju za deprofesionalizaciju, za fabrikacije, za krive podatke, za laži, za potpirivanje mržnje, za dezinformiranje, za desetine sličnih "kriminalnih" djelatnosti vršenih u cilju podrivanja mentalnog i moralnog zdravlja čitalaca"
Na Ciriškom univerzitetu u Švajcarskoj prošle godine održana je Međunarodna konferencija "Komunizam viđen kroz autobiografiju: Privatnost i ideologija u retrospektivi". Na njoj je učestvovao i sociolog Aleksa Đilas, koji je održao predavanje na ovu temu, u kontekstu ličnih iskustava iz vremena služenja vojnog roka u JNA krajem sedamdesetih godina prošlog veka
U poslednje vreme nekako sve što drži do sebe zavolelo je intimno jedan nekada prezreni muzički žanr i one koji ga nose – njegove pevače. Pred vama je jedan izbor pet najboljih pevača narodne muzike iz Srbije
"Evo i rečenice koja objašnjava sve: čuveni Leo Kasteli, koji je bio otac moderne u Njujorku, kad su ga pitali da li veruje u modernu, on je rekao, ne, ja samo verujem u jake ličnosti. Nije dovoljno samo slikati"
U beogradskom Sava centru 4. novembra je održana premijera dokumentarnog filma Valter reditelja Andreja Aćina. To je priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. Mit je dobio još jedno poglavlje
Ima li ovogodišnji festival angažovanog i dokumentarnog filma "Slobodna zona" pouku, angažovanu pouku? Možda. I možda bi ona mogla da glasi: ako su raznorazni tipovi u poslednjih dvesta godina neprestano menjali svet, sada je došlo vreme da malo predahnu i da, eventualno, prionu na njegovo tumačenje
"Sve je u ushitu koji vas pokrene da budete protiv ove turobne svakodnevice. Biti protiv nametnutog stanja stvari je osnov svega. Zato se i pišu dobre knjige i snimaju dobri filmovi, i zato ih je malo. I nema opravdanja, traženja alibija da treba da naiđe pravi trenutak, bolji ekonomski uslovi, već se odmah razmišlja i gradi. ‘Sve ostalo je čađavo teoretisanje’, kako kaže Marko Ristić"
Knjiga "Stevan Filipović – Istina o istorijskoj fotografiji" Mirjane Belić-Koročkin-Davidović i Radivoja Davidovića, u zajedničkom izdanju autora i Čigoja štampe, sadrži dve priče, obe podjednako važne: o Stjepanu (Stevanu) Filipoviću i o legendarnoj fotografiji Stevana na vešalima, sa uzdignutim pesnicama, nekoliko trenutaka pred smrt, 22. maja 1942. godine u Valjevu. Zaokruženim i potpunim podsećanjem na kratak život Stevana Filipovića, autori knjige započeli su put koji bi bilo dobro nastaviti, put ka rehabilitaciji antifašističke prošlosti i spasavanju od zaborava simbola te prošlosti
