Nastavljajući da piše i da govori, Rušdi je, zapravo, pružio najistrajniji otpor svakom posezanju za slobodom govora, slobodom pisanja i slobodom mašte. Cena koju je pritom plaćao čini taj otpor dostojnim najviših razloga književnosti. “Sloboda govora je sam život”, kaže Rušdi, naglašavajući da ta sloboda ne sme da poznaje izuzetke: “Onog trenutka kada proglasite skup ideja imunim na kritiku, satiru, podsmeh ili prezir, sloboda misli postaje nemoguća”
U skladu sa svojom tradicijom koja naglašava angažovanost, političnost i problematizaciju savremenih društvenih kretanja, dokumenta su danas postala simptom, ili čak ogledalo globalnih odnosa moći, (ne)mogućnosti dijaloga i zamagljenih odnosa između različitog istorijskog nasleđa i savremenog političkog trenutka
Bijonse sa Renaissance ispravlja krivu Drinu hiljadugodišnjeg muško-ženskog nadmetanja i nadmudrivanja, ali tako da se posledice ukazuju kao zamašno dalekosežnije nego što bi ijedna bela pop heroina mogla ovog časa da proizvede
Jovanović je na kraj životnog puta stigao sa svega dva celovečernja igrana filma i desetak dokumentarnih i/ili ostvarenja kratkog metra, od kojih su bezmalo svi veoma značajni, podatni za pomnije analize
Black Midi iz Londona su bend trenutka: nisu samo “grupa koja najviše radi u šou- biznisu”, kako sami sebe vole da najavljuju, nego i umetnički vrh novog angažovanog gitarskog zvuka, koji ponovo čini rok muziku savešću društva
Jedna od legendarnih scena iz serije Grlom u Jagode je kada Miki Rubiroza (Miki Manojlović) kreće u svet, a Bane Bumbar kaže da će ostati ovde jer želi da stvori takvu državu u koju će momci iz “sveta” želeti da dođu. E, to je u realnom životu radio Branko Cvejić!
“Prevod je ‘sekundaran’ tekst, u smislu da se odnosi na drugi, ‘primarni’ tekst koji mora da ga p renese. Ali, da bi ga istinski preneo, upravo ne sme da bude ‘sekundaran’. U tome je alhemija prevođenja: nešto što je izvedeno iz nečeg drugog mora ujedno biti i nešto za sebe. Tu stižemo do famoznog pitanja odanosti i izdaje. Često se kaže da je prevod lep ili veran – ali, čini mi se, kad prevodite umetničko delo, lepota jeste vernost”
Nina Nastasja je ispevala himnu pobedonosnom, premda ranjenom ženstvu, što je odvažno raskinulo svoje lance bez kajanja i podlo nametnutog osećanja kako je pogrešno biti nezavisan i svoj
Napustio nas je Hans-Tis Leman (1944–2022). Kod nas je najpoznatiji kao autor knjige Postdramsko kazalište, ali njegov rad i doprinos evropskom pozorištu je mnogo širi i kretao se ravnopravno u bar dva pravca – profesura na univerzitetu i teatrološka istraživanja
Iz ponude Glavnog takmičarskog izdanja stigla su nam još barem tri ostvarenja koja se uz tek ponešto relativizacija i tek prstohvat terminološke akrobatike mirne duše mogu označiti i kao komedije
“Uostalom, književnost je hula, čist bezobrazluk. Svi živimo sa nekom idejom, tolerantni smo, uvažavamo drugog, a onda shvatimo da pomirenja nema, istina mora da izađe na videlo, obznanjuje se da smo ideološki na suprotnim stranama i onda počinje rat, rat rečima, mekani rat koji preti da se pretvori u nešto mnogo gore. U krajnjoj liniji, sve je zbog reči”
Dobar deo identiteta milenijalaca i sam po sebi je okoreli i diskutabilan konstrukt, baš kao što su konstrukt i njihove tegobe koje moraju biti detaljno vagane, prenaglašavane, dekonstruisane na sitna, a onda i još sitnija crevca
