Zvuk Plavog orkestra se rodio iz jaza, jaza između onog do čega ti je privatno stalo i za što misliš da je najbolje na svetu i onog što tvoja okolina voli. To je valjda najuočljivije u najvećem hitu sa Soldatskog bala, a možda i najvećem hitu Plavog orkestra uopšte – pesmi Suada
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga knjige za decu i njeni izdavači privlače veću pažnju javnosti no ranije, pored ostalog i zato što je štand Švedske, zemlje počasnog gosta, prvenstveno posvećen književnosti za decu i mlade
Festival, na kome dominiraju domaći muzičari, održ’o visok nivo. Umetnički direktor sa svi prezadovoljan, a publika najzadovoljnija sa mladu Lenu Kovačević, koja imala komplet džez pojavu
"Oktobarski salon je nekada bila velika reprezentativna izložba. Sada se u njoj proglašava za umetnost ono što nije umetnost. Marina Abramović jeste umetnost, i to zato što su njeni potezi uvek veliki. Ali to samo jednom uspe, i bude dokument epohe. Likovna umetnost nije umrla. Samo, kod nas se ponašaju kao da jeste"
Ova je predstava nešto sasvim drugačije od klasičnog "repertoarskog pozorišta". To je, moglo bi se reći, pre neka vrsta kolektivnog autobiografskog eseja ispisanog pozorišnim sredstvima
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
"Muzičar mora da bude otvoren, bez strahova prema stvarima koje bi mogle da pomognu muzici da ode u nekom interesantnom pravcu. On ne bi trebalo da razmišlja o tome koliko sjajnu izvedbu je pružio, već bi trebalo da ima predstavu o tome šta njegova duša može da pruži muzici"
Hus i Parni Valjak su odavno u savršenoj, većini čak teško zamislivoj situaciji da im stare numere donose novu publiku, a nove održavaju staru. Nikakvo čudo, dakle, da je Parni valjak rasprodao jedan nastup u Beogradskoj areni i uveliko ‘puni’ drugi, što je od (ex)domaćih pošlo za rukom jedino naturalizovanom Beograđaninu Zdravku Čoliću
Mario Vargas je pobunjenik, ali i sam kao da ne zna "protiv čega". On je protiv života bez cilja i smisla, smatra da je u svemu promašio zato što ni u šta nije verovao
Doktor nauka, angažovani intelektualac, dramatičar, publicista, sve je to Ljosa i još mnogo toga, ali je pre i iznad svega – romansijer. Sve one emfatične partiture Milana Kundere o romanu kao istraživanju postojanja i najvažnijoj umetnosti modernih vremena zvuče otkrivalački i istinito kad čitamo najbolje romane našeg doba, među koje bez sumnje spada većina Ljosinih
Muzika koju je komponovao Vojislav Voki Kostić bila je onaj kamen beočug koji ga je proslavio, ne samo među znalcima, kolegama i ljubiteljima. I danas, kada su mnogi zaključivali karijeru kompozitorovu, pisali su ili govorili: savršeno u svojoj jednostavnosti, prepoznatljivo do obožavanja, zarazno da se melodija, kada se jednom čuje, više nikada ne zaboravlja
Iskeženo lice tržišta plazi se i u tekstove naših pisaca i kolega (koleginica) iz Evropske unije, i tamo i ovde lako je prepoznati tabu teme, ali je, čini se, tamošnje suočavanje sa nedavnom, a pogotovo daljom prošlošću daleko funkcionalnije i neopterećenije od ovdašnje skučenosti sveukupne kulturne scene, gde kvazipolitičke i ine predistorije lirskih subjekata sve brže i još sigurnije zauzimaju preostali prostor i gotovo isteklo vreme
Film Stevana Filipovića na filmski pametan i uverljiv način govori o jednom: čovek je biće u svakom trenutku slobodno da izabere između činjenja dobra i činjenja zla
U petak, 8. oktobra, počinje ovogodišnji Oktobarski salon. Mesto održavanja je zgrada bivše Vojne akademije u Resavskoj ulici u Beogradu, odnosno buduća zgrada Muzeja grada, gde ovaj muzej čeka da se useli već pet godina. Organizatori ove umetničke manifestacije se nadaju da će tako pomoći Muzeju grada Beograda da konačno dobije na korišćenje svoj prostor
Govoriti o homoseksualnosti i homoseksualcima i njihovom doprinosu zapadnoj kulturi i umetnosti predstavlja otkrivanje rupe na saksiji. Ali, ovde je tu rupu neko, izgleda, zatrpao
