Lenardu Koenu ne treba do kraja verovati kada tvrdi da je na turneju koja bez najave završetka traje, evo, već duže od godinu dana, krenuo da bi popravio stanje svog računa u banci, opustošenog preterano savesnim radom njegovog doskorašnjeg menadžera. Koenovo cinično obrazloženje ovog, ispostaviće se, trijumfalnog pohoda, odraz je njegove želje da diskretno, pomalo stidljivo, do kraja ostane ono što je čitavog života bio: trubadur i romantičar, vođen pre svega željom da svoju umetnost podeli sa onima koji žele da ga čuju. Drugog septembra nastupiće u "Beogradskoj areni"
Belgrade Beer Fest (dalje: BBF) počeo je 2003. kao "naš letnji Oktoberfest", na sredini između dragačevskog sabora i novosadskog Exita, da bi vremenom bivalo sve jasnije da se muzički bliži severnijem, a po svemu ostalom južnijem svom uzoru
Sarajevo film festival u poslednjih se petnaest godina menjao zajedno sa gradom Sarajevom. Od ratnog vremena kad je Sarajevo bila neka vrsta mitsko-simboličke destinacije do danas kad se u ovom gradu fuzioniziraju posttraumatska tranzicija, lažni glamur, bliskoistočni uticaj religije na svakodnevni život i divljezapadni lajfstajl
U rano jutro 18. avgusta 1969. Džimi Hendriks je sa pozornice postavljene u varljivo pastoralnom okruženju svoju poruku svetu isporučio u obliku začudne, zastrašujuće izobličene verzije američke himne. Pratila ga je, kao u bajci o čarobnom sviraču, i nepregledna gomila omamljene, začarane dece – dece cveća, u ovom slučaju. Hendriks je svojim nastupom obeležio završetak festivala upamćenog pod imenom Vudstok, ali i kraj nečeg mnogo većeg
Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira
Ima li dr Hausa u Srbiji? U poslu zaista možete da sretnete izvanredne lekare, koji su i drski i indiskretni, ponekad i okrutni prema svojim kolegama i pacijentima, a na kojima je izgrađen lik iz serije
Do septembra, kada počinje nova sezona vaše omiljene serije, vreme možete prekratiti uz duhovitu knjižicu Mihaela Roifšeka i Hohena Šteklea Mala kućna apoteka dr. Housea
Hausov moralni i teorijski svetonazor koncentrisan u maksimi "ljudi lažu, simptomi ne lažu", nacrt je usuda svakog pozitivizma koji se klanja apsolutizmu činjenica. Vera u činjenice je put kojim se kreću najbolji i najusamljeniji od nas
Poznata je anegdota da početkom prošlog veka nijedna poštena srpska kuća nije bila bez neke reprodukcije Paje Jovanovića na zidu, a da su originali bili po inostranstvu. Podatak po kome je Paja Jovanović naslikao i nacrtao oko četiri hiljade dela, od kojih je samo deset odsto u Srbiji, moguće dokazuje verodostojnost navedene anegdote
Osnova pozorišnog projekta Orijent ekspres potekla je od Narodnog pozorišta Turske koje je svojim partnerima iz Evropske pozorišne konvencije ponudilo da iskoriste njihov "pozorišni voz" – vagon pretvoren u potpuno tehnički opremljenu scenu – za jedan zajednički projekat. Na toj osnovi razvijen je sledeći koncept: sva pozorišta koja su prihvatila ponudu obavezala su se da naruče originalan dramski tekst koji bi bio izveden na vagonu-sceni, a čije bi teme odgovarale opštoj ideji putovanja, a konkretnije sâmoj "metafori" čuvenog Orijent ekspresa
Mers Kaningam je bio predstavnik radikalne njujorške avangarde više od pola veka, bio je koreograf i igrač kome su pripisani revolucionarni zaokreti u umetnosti
Gde je besparica, nužno je i besfilmica, što se ove godine nije toliko odrazilo na pad kvantiteta koliko na veliko proređivanje vanserijskih ostvarenja
Ono što važi za vojnika u bilo kom ratu protiv civila, važi i za komuniste koji u ime ideje boljeg sveta čine zločine i druge prestupe. Takvi komunisti mogu, bio je uveren Kolakovski, održavati vlast, ali ne mogu izgrađivati (a posebno ne i izgraditi) bilo kakav komunizam. Na kraju se pokazalo da je on ipak bio u krivu
Darko Perović je sa Brekom napravio korak od sedam milja. Ovaj iskorak je bio toliko veliki da je odredio crtačku sudbinu jednog tihog momka koji bi prigušenim glasom ponekad nešto nenametljivo iskomentarisao među pretencioznim glavama kojih se moglo sresti na sastancima neformalne strip-grupacije Beogradski krug 2 u Mažestiku. Neki su više pričali, tek ponešto uradili dok su razvijali ideologije stripa – šta se mora obožavati, a šta zaslužuje doktrinarni "prezir sa Olimpa". Darko je uglavnom ćutao. Bavio se pasivnim avanturizmom crtačkog stola. Znao je da se tamo nalazi srce tajne
"Da smo bili te sreće da nam Grad na Beogradskoj tvrđavi pretekne i potraje, da taj Grad nije rušen i konačno srušen, kakav bi to Grad danas bio na mestu današnjeg parka?", pitanje je na koje su odgovorili studenti Arhitektonskog fakulteta čiji su radovi izloženi na Kalemegdanu
Dva su nedavna događaja ponovo učinila aktuelnim temu sudbine ovdašnje književne ostavštine: vest o digitalizaciji bibliografije Ive Andrića i tribina posvećena književnom nasleđu, održana u okviru Festivala jednog pisca
