Priča ispričana o karijeri glumca i upravnika Branka Cvejića ruši opasan i štetan mit da se ovde, na ovim prostorima, može uspeti samo ako se ide đonom, ako sebe uvek i svuda stavljate u prvi plan, ako ste bezobzirni i sebični
“Dosta sam sluđen na kojoj sam ja uopšte strani, da li se slažem sa svojim roditeljima, sa babom i dedom, da li se slažem sa svojom generacijom po nekim stavovima. Pokušao sam da ‘izađem’ iz davanja nekog konačnog suda ili moralne vertikale kako bi trebalo da bude, već sam davao sebi tu vrstu slobode da budem iskren prema pokušaju da postavim neka pitanja kako prethodnim generacijama, roditeljima, tako i svojoj – šta je to što živimo i da li zapravo imamo put kojim se krećemo ili samo stihijski radimo neke stvari tek da bi se reklo da ih radimo”
Pre neki dan objavljena “nova” pesma The Beatles-a Now and Then, već sad je privukla više medijske pažnje nego mnoge savremene pop zvezde. Najavljena kao njihov “poslednji singl”, ona predstavlja dostojanstven kraj najveće karijere u rokenrolu
U filmu ima veoma, veoma malo krvi i nasilje je samo nagovešteno, ali ne i eksplicitno prikazano. Stariju publiku će ova odluka verovatno frustrirati (čemu horor film ako u njemu ne može biti prolivanja krvi?), ali klincima to očigledno ne smeta
Iz pozicije tradicionalnog, tvrdo orijentisanog i modernistički nastrojenog istoričara umetnosti, spomenicima koji komemoriraju borce i žrtve Drugog svetskog rata i NOP-a danas preostaje samo univerzalna, takoreći vanvremenska umetnička vrednost, koja je oslobođena (autonomna) od svih ideoloških naslaga. Nažalost, to je upravo pozicija desnice
Predrag Krstić (priredio, preveo i uvodni tekst napisao): Ljudi od pera i filozofi;Akademska knjiga, Novi Sad, i Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd 2023.
Novi konceptualni album čuvenog birmingemskog benda je ne preterano ambiciozna, ali zgodno osmišljena kompilacija reinterpretiranih “sablasnih” hitova iz prošlosti, uz nekoliko novih pesama grupe Duran Duran, koja je ovim tematskim izdanjem želela sebi da napravi muzički saundtrek za “ultimativnu žurku za Noć veštica”
Ovde u znatnoj meri pratimo koliziju oprečnih mentalitetskih i svetonazorskih skupova vrednosti – srpski pacijenti su skloni hedonizmu, euforiji, kao i melanholiji i fatalizmu, kada postane očigledno da se stvari kreću u nepovoljnom smeru, dok kod francuskih naučnika imamo neutaživu i nepokolebljivu veru u moć novih i novih pokušaja, kao i nemogućnost da suštinski pojme razbarušenost onog drugog i drugačijeg
Standardni džez glavne struje / raznih razdoblja tokom celog festivala bio je retka prilika da se upijemo u instrumentalnu muziku koja još pomalo može da nas sakrije od spoljne ludnice na koju smo osuđeni. Parafraziraću ovog puta malo nategnut slogan BJF, Jazzscapes – od tih pejzaža, važniji su nam JazzEscapes
Gibonni pravi odrasle pesme, kroz njih je sazreo i to omogućava i svojim slušaocima. Ipak, neiživljena iz rane mladosti ostala je sklonost stadionskom roku, očitovana pretrpavanjem zvuka i bine
Martin Skorseze je pokazao da u nepobitno ozbiljnim godinama (rođen je 1942. godine) ima snage, i uma i tela, da se nakon krajnje upitnog filma (Irac) vrati u vrhunsku autorsku formu, na kakvu je, uostalom, još davnih dana i navikao brojnu “armiju” poklonika i poštovatelja
“Beograd je fantastičan ‘kejs stadi’ za tranzicijski kapitalizam. Ako želite vidjeti što nekontrolirani kapitalizam i političke crony-gazde radi gradu, Beograd je savršeni laboratorij. Ukine povijesnu željezničku stanicu, otme i gentrificira obalu, zbriše živu i autentičnu sirotinju s ‘boljih lokacija’ (Savamala), a tu operaciju nekontrolirane, top-daun gramzivosti ušminkate s maskarom spomenika, statua, jubileja… Da živim u Beogradu, mislim da bih se kao novinar pola vremena bavio urbanizmom. A zapravo to radim i u Hrvatskoj.”
Mark Linkus bio je jedini stalni član voljenog američkog sastava Sparklehorse, blistavi vlastelin melanholije, nenasilni anarhista alternativnog roka. Pucao je sebi u srce usred bela dana, 6. marta 2010, tačno u 13.20 u Noksvilu, Tenesi. U to vreme, započinjao je navodno svoj novi život, ali je zla kob već od ranije zacrtala njegov životni put. Mnogo nam nedostaješ, dragi Mark
Bitef je suviše važan festival da bi mogao da trpi neizvesnost i proizvoljnost. Naša očekivanja od Bitefa su velika ne samo zbog duge tradicije već i zato što je on naš glavni pozorišni prozor u svet
Ovo je film izmontiran iz serije, uz to bez i najmanjeg izgleda za proboj u svetu (pa čak i u regionu), ostvarenje veoma skromnih umetničkih dometa koje se bioskopske distribucije dokopalo “na mišiće”
