Kategorija: Kultura
Otvaranje španskog kulturnog centra u Beogradu
„Servantes“ u Knez Mihailovoj
Na mestu na kojem je nekada bio Američki kulturni centar, u najstrožem centru Beograda, ubrzano se završavaju pripreme za otvaranje još jednog kulturnog centra – i to španskog. Institut "Servantes" počeće s radom polovinom sledećeg meseca
Stogodišnjica rođenja - Oto Bihalji – Merin (1904–1993)
Lepi život u paklu
Trećeg januara, pre sto godina, u Zemunu je rođen Oto Bihalji. Njegova biografija je istorija umetnosti i komunizma dvadesetog veka
Rekapitulacija. Muzika u 2003
Ništa veliko
Ako je suditi po dobroj muzici objavljenoj prošle godine, bila je ovo jedna od najintrospektivnijih godina do sada. Ili najintrovertnijih. Ili najintimističkijih. Kako god
FAK, odjavna špica
Kraj „orgije kreativnog druženja“
Festival A Književnosti se završio kao što se sve završava i nad tim ne vredi roniti suze, jer je bilo bolje da se cela stvar ugasi dok je na vrhuncu, nego da dodija Bogu i narodu. Nevolja je jedino u tome što gašenje FAK-a vremenski koincidira sa vrhuncem jedne žestoke, a u mnogim svojim aspektima ne preterano suvisle i korisne polemike, koja za povod ima lik i delo Vedrane Rudan
Film - "Gospodar i komandant"
Na dva okeana
Ima bar dva objašnjenja za neodoljivu privlačnost filma koji nosi rogobatno ime Gospodar i komandant – Daleka strana sveta (Master and Commander – The far Side of the World). On je "avantura", najbolja od svih tj. pomorska. I, s obzirom na dominirajuću produkciju animiranih filmova koji se lažno predstavljaju kao igrani – razni matriksi, terminatori i tome slično pa nalik – nevidljivost specijalnih efekata i digitalnih intervencija u Gospodaru i komandantu zaista je neka vrsta metavirtuelnog dostignuća
Književnici kao "Mile u tranziciji"
Pošto metar pesme?
Kako je Udruženje književnika Srbije, izigravajući pesnički sindikat, reafirmisalo besmrtne "stahanovljevske" principe
Lepa književnost
Život nije šećerlema
Serija nesrećnih događaja tajanstvenog Lemonija Sniketa predstavlja čistu čitalačku radost za decu i za odrasle
Strip - Džimi Korigan, najpametnije dete na svetu
Najtužniji strip na svetu
Nakon značajnog uspeha koji je kod ovdašnje čitalačke publike imala grafička novela Maus Arta Spigelmana u izdanju Samizdata, i najave izdavačke kuće Rende da će uskoro na srpskom objaviti Palestinu Džoa Sakoa, preporuka domaćim izdavačima za sledeći izdavački poduhvat je još jedno sveže remek delo devete umetnosti – Džimi Korigan, najpametnije dete na svetu Krisa Vera. Reč je o jedinom stripu koji je do sada dobio jednu književnu nagradu, i to prestižnu "Gardijanovu" nagradu za prvu knjigu
Film Gori vatra Pjera Žalice
Senka bezimenog rata
Gori vatra je priča o posledicama bez uzroka, miru bez rata i zločinu bez krvnika, svojevrsna škola-igrica za većinsku Srbiju koja ne veruje da se Bosni dogodilo nešto zaišta strašno
Intervju - dr Ranko Bugarski, lingvista
Jezik, žargon i verbalne magle
"Aktuelnih verbalnih eksperimenata ima u izobilju – od rimovanih doskočica (‘Bez kralja ne valja’) do eksperimentalnog predizbornog prodavanja verbalne magle (‘hleb tri dinara’, ‘povratak srpske vojske i policije na Kosovo’, ‘nema zakonskih prepreka za kandidovanje haških optuženika na izborima’...). Samo što se u ovoj vrsti igara ništa ne saznaje, a mnogo se toga lažno predstavlja u manipulativne svrhe"
Intervju - Ljiljana Tadić, galeristkinja
Deset godina Zvona
"Tržište kod nas ne postoji! Ako afirmisani umetnici, koji iza sebe imaju dvadesetogodišnju, tridesetogodišnju karijeru, pristaju na niske cene, šta onda neko ko je mlad može da očekuje", kaže za "Vreme" Ljiljana Tadić
Džim Džarmuš, knjiga intervjua
Kratki kurs džarmušologije
Džarmuševa poetika je lišena svake samozadovoljavajuće ornamentike, a takav je i kao sagovornik: razumno iskren, pronicljivo duhovit, diskretan i pažljiv; po svemu "tip iz komšiluka", osim po pameti i talentu
Privatni život u Srba
Istorija svakodnevice
Do sada su u okviru istorijske nauke uglavnom izučavani ratovi, bitke, potezi vođa i državnika, ali retko svet porodice, život muškarca i žene, njihove navike, odnos prema rađanju i smrti, kako su se odevali, koja su jela voleli, kako su putovali, u kakve su škole išli, šta su čitali, kako su se zabavljali. Nedavno pokrenut projekat "Istorija privatnog života na tlu srpskih zemalja" ovakav pristup trebalo bi da promeni
