“Duge devedesete” određuju nikada potpuno slobodnu kulturu Mađara u Vojvodini. Ko nešto zucne protiv vlasti, marginalizovan je. U umetnosti može se biti avangardan, može se eksperimentisati do mile volje, može se govoriti o globalnim problemima, o Trampu, Putinu i ostalim palikućama, jedino o lokalnom smeću kuš
Žena koja je svojom tananom vilinskom pojavom obeležila jednu eru blistala je tako snažno da taj sjaj nikada neće u potpunosti iščeznuti. Uzletela je toliko visoko i postala deo snova miliona
Bio je, a da je toga čak bio u dobroj meri svestan i nije se izvinjavao, po konstituciji svog duha i ukusa evropocentričan, a jedva je moguće zamisliti teži greh u današnjem svetu. Nije bio rođeni podanik bilo koje imperijalne sile, pa se i nije izvinjavao okolo za tuđi imperijalizam
Osvrt na prva tri, malo je reći tropska dana festivala na Paliću, kako na njegove glavne tokove, tako i na radove onih koji će tek u budućnosti biti u njima
Već samo numerički gledano i odmeravano, Koljevićev je opus za svaki respekt, s tim što se na pomnije poglede i podrobnije analize u dobrom delu navedenih ostvarenja pre ili kasnije očita i dovoljan broj dokaza autorstva i samosvojne i artikulisane (mito)poetike ovog našeg filmskog stvaraoc
Mladi ljubavnici su, u krajnjem zbiru, nesumnjivo kvalitetan film čiji autori su uspeli u onom možda i najznačajnijem naumu – da stvore uverljivu iluziju snažne i nesvakidašnje ljubavi koja mora da prevaziđe nekoliko prepreka temeljno ušančenih u stvarnosnoj dimenziji postojanja
U skupini poznih nastavaka voljenih serijala, ovo je svakako jedan od boljih – donosi nam zadovoljavajući epilog i omogućava odgovarajući rastanak od voljenog junaka. Indijana Džons je zaslužio rastanak “na nivou”, a Mengold i ekipa su mu upravo to i omogućili
Posve prirodno, film se menjao tokom decenija dvadesetog veka, a isto važi i za filmske postere, pa i konzmerizam kao jedan od njihovih zajedničkih imenitelja
Posle deset godina pauze, islandski post-rok giganti vraćaju se još jednom svojom velikom apstraktnom pločom, da opišu zlokobno naslućivanje kraja sveta kakvog smo poznavali
Uz jasno poimanje da se ovaj dokumentarac bez daljeg na prvom mestu obraća generacijskim “saborcima”, kao i onima iz mlađih naraštaja koji bi pristupili proučavanju bez ciničnog i navodno dubokoumnijeg otklona, nameće se upečatljiv sud da je ovo tematski film koji je pogodio metu
Debatna zona bi, gledano s mesta Muzeja, trebalo da bude levo od amfiteatra, ali levo od amfiteatra nema ničeg. Odnosno ima – šumarak. Preciznije – blatnjavi šumarak. Najpreciznije – blatnjavi šumarak u kojem vri od komaraca. Osim toga – ništa
“Nisam samo pisac, i mislim da se osećam loše u svojstvu samo pisca, ta egocentričnost počinje s vremenom da me ubija. Jako, jako su mi važne stvari koje radim a koje nisu namenjene samo meni nego drugim ljudima i u tom smislu je čitav moj rad i angažman u “Krokodilu” posvećen tome. Kako i to oduzima jedan veliki deo dana, sve to rezultira time da čitanje koje je realna potreba, počinje da liči na luksuz koji čovek sebi jedva uspeva da priušti. Meni je to jedna od glavnih životnih frustracija”
“Želimo da otvorimo vrata i eksperimentalnom teatru, da damo novi impuls ansamblu – to je novi koncept. Hoćemo da ovaj teatar postane vidljiv na mapi regiona. Osim toga, želimo i da senzibilizujemo publiku za eksperimentalni teatar, a publika se zaista pokazala otvorenom za drugačije teatarske forme”
