Intervju – Rudreš Mahantapa, džezer
Muzika ljudskosti
"Postoji milion načina da se u muzici nešto nauči, ali sve se na kraju svodi na isto: originalnost, integritet i ličnost"
Kategorija: Kultura
Pisci o umetnicima – O Aleksandru Zografu
Prirodna težnja ljudskog bića da se sakrije u hladu palminog drveta
Povodom 40 godina TV serije »Otpisani« – Sećanje na Dragana Markovića
Kako je otpisivan autor Otpisanih
Mada se kuražio dosetkom da posle "Otpisanih" dolazi "Povratak otpisanih", Dragan Marković je teško podneo odlazak iz NIN-a. Strefio ga je infarkt
Kultura sećanja – Gun Bergman (1916–1971)
Prizori iz ispunjenog života
Ovo je priča o ženi koju istorija pamti kao Gun Hagberg, Gun Grut i Gun Bergman. U brojnim knjigama i monografijama o Ingmaru Bergmanu, ona obično dobije tek tri ili četiri reference u indeksu. U opširnijim hronologijama života Ive Andrića takođe će da zavredi jednu do dve napomene. Reč je, međutim, o ženi koja je povezala dvojicu velikih umetničkih genija XX stoleća, ženi koja je proživela kratak, ali ostvaren život, ženi bez koje ni Ingmar Bergman ni Ivo Andrić u istoriji ne bi imali mesto kakvo imaju
Fotoreportaža – Pogled na kulturne insitucije Beograda
Šta se vidi golim okom
Akcija "Evropska prestonica kulture" ustanovljena je pre tačno tri decenije, 1985. godine. Prva prestonica kulture bila je Atina, odakle je i potekla ova akcija, da bi kasnije to bili uglavnom značajniji evropski kulturni centri. Godine 2009. i Grad Beograd je odlučio da podnese kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020, i navodno započeo pripreme u okviru projekta nazvanog "Beograd 2020". Od tada se mnogo šta u ovdašnjem društvu, medijima i politici promenilo, ali je trend propadanja kulturnih institucija i urušavanja kulturne infrastrukture nastavljen i intenziviran, dok je status kulture u društvu iz godine u godinu padao paralelno sa procentom odvajanja budžetskog novca za njeno održavanje. Kandidaturu za "Evropsku prestonicu kulture" više niko ne pominje. Fotografije beogradskih institucija našeg fotografa Milovana Milenkovića svedoče o stanju ovdašnje kulture
Strip – Tri ugursuza za vreme okupacije
Nosonja, Ćoronja i Bradonja kao heroji pozadine
Prvo strip izdanje koje se pojavilo nakon oslobođenja 1945. godine bilo je "Tri ugursuza za vreme okupacije". Bilo je to ujedno i prvo izdanje koje je nakon tri broja sudskom odlukom zabranjeno. Ovaj strip nedavno je u reprintu objavila izdavačka kuća Komiko. Pored teksta Zdravka Zupana, reprint je opremljen i osvrtom Saše Rakezića
Šta je bilo s junacima serije »Više od igre«
»Petnaest godina posle«
Slobodan Stojanović je nedugo posle završetka TV serije "Više od igre", emitovane 1977, započeo pisanje scenarija za njen nastavak koji nikad nije realizovan. Radnja nastavka, po Stojanovićevoj zamisli, smeštena je u 1956, petnaest godina nakon ustanka i prvog oslobođenja Gradine septembra 1941. godine, prikazanog u poslednjoj epizodi "Više od igre". Stojanović je napisao ovaj koncept nastavka serije u kome govori šta se u tih petnaest godina desilo s junacima popularne serije
Intervju – Petar Božović, glumac
Sve će biti juhahaha
"U pravu je Zoran Milanović, premijer Hrvatske, kad kaže da mi nismo država. Mi smo protektorat"
Izložba – Slike Zorana Matića u Modernoj galeriji Valjevo
Veliki bol
"Sličnu koncentraciju užasa pred tragikom ljudskog postojanja osetio sam samo pred slikama Frensisa Bejkona", rekao je Ljuba Popović o slikama Zorana Matića
Roman – Pertle
Razbludna deca avangarde
Ovo je memoarski roman o bratskom odrastanju na periferiji i o razvijanju novog umetničkog senzibiliteta pod okriljem patrijarhalnog jugosocijalizma
TV Manijak – O Branku Ćopiću
Izokrenuta priča bosonogog djetinjstva
Zamislite koliko je teško, ali i hrabro, nakon tolikih grobova i nacionalizma bilo pisati kao Branko, ili kao Skender Kulenović (a bili su kumovi). Mnogo puta tokom devedesetih, kada su vesti bile ponovo krvave, ili danas kada se prebrojavaju žrtve i meri nesreća pojedinih naroda, padao mi je Branko na pamet. Shvatio sam da je najteže sačuvati narednu generaciju od mržnje, ili kako preneti tradiciju svojoj deci, bez ulepšavanja i mita, ali još važnije – bez mržnje prema komšijama. E to je, brajko moj, Brankova veličina
In memoriam – Zdravko Zupan (1950–2015)
Čuvar zaboravljenog blaga
Umro je Zdravko Zupan, najznačajniji istoričar stripa u nas. Njegovim nestankom nestaje ne samo najveći poznavalac već i najveći čuvar stripskog blaga
PROFESSOR MICA JOVANOVIC’S BOOK WAS PRESENTED WITHIN "EUROPEAN DAY" IN BARI, ITALY
PROFESSOR MICA JOVANOVIC’S BOOK WAS PRESENTED WITHIN „EUROPEAN DAY“ IN BARI, ITALY
Intervju – Snježana Banović, rediteljka i teatrološkinja
Ptice, zveri i šišmiši
"Priču o ‘pomirenju’ zavađenih jugoslovenskih naroda i kultura ja zovem Brionskim sindromom, koji se najbolje objašnjava Ezopovom basnom o pticama, zvijerima i šišmišima. Kad su ptice i zvijeri bile u ratu, šišmiš se nije htio odlučiti da li je ptica ili zvijer. Kad su napokon ratnici, skroz izgrebani i očerupani, objavili primirje, šišmiš se iskidao od grljenja i cmakanja s jednima i drugima jer je navodno uvijek bio ‘njihov’. Na Brionima, ali i na još nekim mjestima preživjele ‘interesne YU kulture’, borave ta dvolična lica i dan-danas, a najgore je u svemu što im za to pare, nagrade i aplauze daju blesave ptice i slabašne zvijeri koje se još uvijek, nakon desetljeća njegovog ‘dilovanja’ emocijama i interesima, i danas daju impresionirati šišmiševim lažima"
Knjige
Kraljica Natalija i njeno vreme
Dve upravo objavljene knjige posvećene životu i delu kraljice Natalije Obrenović vraćaju u fokus kako njenu sudbinu tako i istorijske i kulturne prilike u Srbiji poslednjih decenija XIX veka
Kultura sećanja
Skenderbeg, tačka susretanja
Na dan izlaska ovog broja "Vremena" u Elbasanu će biti odigrana fudbalska utakmica između reprezentacija Srbije i Albanije. U danima kad su ovakve utakmice događaji visokog rizika, čak i kada, barem za jednu od strana, nemaju nikakav rezultatski značaj, korisno je prisetiti se istorijskih figura koje spajaju srpsku i albansku tradiciju. Takva je figura Skenderbeg
Strip i muzika – Izložba Dvadeset lakih komada
Oko, uho i mašta
Izložba naslovljena Dvadeset lakih komada ima za temu lični pogled italijanskog strip publiciste Andree Placija na stripove inspirisane muzikom
Muzika – New Order, "Music Complete" (Mute, 2015)
Poezija disko kugle i druge nevažne teme
New Order su pesnici i psiholozi i kriminolozi, analitičari i junaci svojih pesama, poslednji romanopisci pop muzike. Upravo su objavili novi album, deseti po redu, jedan od svojih najboljih i najboljih koji su ove godine objavljeni
49. BITEF
Polifonija kolonije
Mada nije nagrađena, paradigmatična predstava ovogodišnjeg Bitefa bila je Common Ground berlinskog pozorišta Maksim Gorki u kojoj se ratni raspad Jugoslavije predstavlja u kombinaciji kiča kao najvišeg stepena banalnosti asocijacija i jedne skoro starinski kolonijalističke egzotizacije
Intervju – Stevan Filipović, reditelj
Šta posle Vučića
"Mladi ljudi ovde su žrtve zato što nisu birali da se rode u državi u kojoj gotovo neograničenu vlast imaju ljudi koji su devedesetih pozivali na najstrašnije zločine i bili kreatori i nosioci politika koje su u krvavom piru do kraja razorile sve pozitivno što se na Balkanu desilo u prethodnih pola veka. Niti su birali da se rode u vremenu u kome ti i takvi političari bivaju svesrdno podržani od Evropske unije, koja se za manje od decenije transformisala u interesnu grupu najbogatijih članica, hladnu i nezainteresovanu za tekovine i vrednosti građanskih društava, koje se nalaze u njenim temeljima. Nisu birali ni da im roditelji budu apatični, ekonomski devastirani patrijarhalni autoritarci, koji će decenijama iznova i iznova glasati za ljude koji im jedu decu. Krivci su – ako se prepuste apatiji i pomire sa ulogom žrtve. Krivci su i ako tu poziciju žrtve iskoriste kao opravdanje za sopstveno nasilje. Ako se ne probude i ne prepoznaju sopstveni deo odgovornosti za zajedničku budućnost"
Pozorište – Duh koji hoda
Pucanj u srce kojeg nema
Izvanredan novi komad Dukovskog, koji je Popovski besprekorno postavio, s inspirisanim ansamblom SNP bez slabog mesta: da je bolje, ne bi valjalo
Strip – Voren Tafts, Lens
Više od nostalgije
Strip Lens Vorena Taftsa pokazuje svoje najlepše lice u maestralnoj restauraciji Manuela Kaldasa. Izdavačka kuća Makondo je objavila prve dve, od planirane četiri knjige koje će obuhvatati celokupan Taftsov serijal
