Bacanje diska kao nadmetanje prvi put je pomenuto u Homerovom opi­su igara na Patroklovom pogrebu. Ahi­lej je tada kao nagradu pobedni­ku ponudio sam disk, načinjen od gvožđa kojeg, po njegovim rečima, "za pet potonjih leta (…) imaće do­sta, ako ga bude treb’o, jer neće mu pastir ni orač u grad po železo ići, jer ovo mu davaće kotur". Detalj upu­ćuje na to da je u najstarija vremena za bacanje korišćen odlivak siro­vog metala, načinjen u peščanim ka­lupima u kojima je prirodno dobijao oblik diska, s jedne strane malo ispupčenog. Slične aerodinamične karakteristike ima i pljosnati okrugli oblutak, a da je bacanje takvog kamenja bilo uobičajeno jasno je i iz grčkog izraza lithobolos, kao i iz podataka o nadmetanjima u toj bacanju diska sličnoj disciplini. Ahilovi saplemenici, Mirmidonci, u vreme njegovog odsustvovanja iz bojeva pod Trojom, vreme provode u takmičenju: