U poslednjih dvadeset godina fudbal je na globalnom nivou utvrdio svoj dominantan status, a u regionu postao najkonkurentniji sportski proizvod, koji jedini može da se takmiči sa razvijenim svetom ako takvo nešto uopšte postoji
"Attention! ASIMO is moving", najednom se začuo Žoov glas i veliki televizijski studio je potpuno utihnuo. Mašina je klecnula u kolenima, raširila ruke, a potom počela da radi nešto nalik na jutarnju gimnastiku
Ako postoje granice za promene kojima čovek od industrijske revolucije do danas menja planetu, takve da nakon njihovog prekoračenja uslovi života na Zemlji ne mogu da se održe u sadašnjem stanju, gde su one? I šta se uopšte može sa tim učiniti
U Beogradu su počeli "Dani budućnosti", naučnopopularna manifestacija posvećena robotici koja će trajati do 15. oktobra. Biće to najveći skup robota koji je Srbija dosad videla. U organizaciji Centra za promociju nauke i Elektrotehničkog fakulteta u Beograd su stigli robot ASIMO, humanoidi kao što su ECCE i NAO, ali i brojni industrijski roboti. Povodom ove manifestacije, "Vreme nauke" prenosi tekst iz publikacije "Roboti", koju je izdao Centar za promociju nauke
Poznato je i da su neke od najvećih fudbalskih zvezda svih vremena bili levaci. Pokazalo se da u populaciji visokoobrazovanih, levoruki zarađuju oko deset do 15 odsto više od dešnjaka. Zanimljivo je i da među političarima i donosiocima odluka ima bar za pet odsto više levaka nego u ostatku populacije. No, statistika, ništa ne garantuje u individualnim slučajevima
"Na ulasku na brod sam pričao sa nekom devojkom. Sećam se da je bila iz Zemuna, upisivala je Medicinu. Video sam kako joj voda prelazi preko lica, samo ostaje grgurava kosa iznad površine koja se odjednom ispravlja kao indijanske strele... Video sam i majku koja u krilu steže dete dok ih voda potapa", kaže Radomir Vasiljević, jedna od tridesetak osoba koje su preživele brodolom
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Nezavršena priča o generalnom menadžeru FK Mančester junajteda govori o neverovatnoj upornosti i spremnosti da se žrtvuješ za jedan cilj i da te u tome prati velika sreća
Naginjanje Ajnštajna, ako ne baš ka staljinizmu, onda bar čvršćem socijalističkom pogledu na svet, predstavljalo je zlatnu akciju za komunistički pokret, isti onaj koji je njegove teorije prethodno odbacivao kao "ostrašćeni, buržoaski mahizam"
U svetu u kom je normalno da se od slave poludi Armstronga su smatrali ludim zato što je ostao normalan. Za sebe je želeo samo ono što je već imao, insistirao je na poštovanju njegove privatnosti, ostao je čvrsto na zemlji, skroman, ćutljiv i povučen. Želeo je da ponovo leti u kosmos, baš kao i Gagarin i Džon Glen pre njega, ali NASA za to nije imala mnogo sluha
Vojno vazduhoplovstvo dočekuje svoj stoti rođendan sa samo četiri koliko-toliko savremena borbena aviona MiG-29, a jubilarni aeromiting u Batajnici potvrđuje da je pokrenuta procedura izbora novog višenamenskog aviona
"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
U savremenom društvu u kome postoje sasvim realna ograničenja kada su u pitanju prirodni izvori energije, i velike kompanije imaju ne samo zadatak već i potrebu da doprinesu pronalaženju održivih rešenja i tako podstaknu na razmišljanje o ovom problemu
Slika o vučjacima koje pujdaju na zatvorenike nekako je postala deo opšte predstave o nemačkim koncentracionim logorima. Ja sam bio tamo, ja sam to doživeo, a ipak je scena u kojoj sam učestvovao kao statista bila toliko nezamisliva, da sam kasnije počeo da sumnjam u sopstveno pamćenje. Sve dok šezdeset godina kasnije nisam pronašao potvrdu da je na zapoved komandanta logora u Magdeburgu njegov nemački ovčar, na moje oči, zaista jednog zatvorenika izujedao na smrt. Komandant se zvao Teofrid Alter. Posle rata bio je taksista u Beču i umro prirodnom smrću, pre nego što se neko setio da bi možda trebalo da mu se sudi
Pričam sa Marijom del Mor. Ona je medicinska sestra u Malagi. Plata joj je smanjena na ispod 1000 evra. I lekarima isto tako. Onda su lekari državne bolnice odlučili da skrate radno vreme. Sestre su jedno vreme radile do kraja šihte, kada su i one shvatile: ako nema lekara, šta ćemo mi ovde? Pa su i one skratile radno vreme. I to tako funkcioniše. Dokle će, ko zna. Onda me je pitala kolike su naše plate, koliki su nam troškovi. Kad sam joj rekao, bila je zabezeknuta. "Pa kako vi živite?"
Ima i oni’ koji u prima stadijum, sednu pod sliku Kosovke devojke, igračice, u šešir kostimografiju, tako se centrifugiraju da istresaju zadnjice u tanjire, a oni, oni samo zakivaju i tiltuju glavama
