Zdravstvo
Oči u oči sa otvorenim srcem
"Ako sad padnem u nesvest", pomislila sam, "pašću tačno preko ove nedužne žene, upropastiću operaciju i karijere svima prisutnima"
Kategorija: Mozaik
Matične ćelije
Pametne ćelije rešavaju stvar
Postoje u mnogim vrstama tkiva odraslih ljudi, a njihova najveća koncentracija u telu odrasle osobe je u koštanoj srži i krvi. Međutim, i ono što se do juče smatralo biološkim otpadom, danas nas može spasiti smrti, dijalize, drhtavih ruku, ćelavosti, bora, starosti i – gubitka voljenih
Slike napretka – Solvejeve konferencije
Fotografija čistog uma
Pre tačno sto godina, u Briselu, u Belgiji, počinju da se organizuju Solvejeve konferencije, koje će postati verovatno najznačajniji skupovi svetskih fizičara i hemičara u istoriji nauke
Nuklearne katastrofe
Život pod stigmom Černobilja
Tačno četvrt veka nakon najveće nuklearne katastrofe u istoriji, Černobilj više nije sam na vrhu takozvane INES skale – ovoj katastrofi se na nivou 7 pridružila nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima. Da li će oblast oko japanskih reaktora ostati jednako pusta kao Zabranjena zona na severu Ukrajine
Japanska industrija posle cunamija
Cena postaje skuplja
Cunami nije opustošio samo japansku industriju već je i dobrim delom uzdrmao svetsku ekonomiju. Pretpostavlja se da će zastoj u japanskim fabrikama, u najmanju ruku, izazvati kratkoročne nestašice nekih proizvoda, ali i zaustaviti uobičajeni pad cena elektronike
Feljton – Poglavlje iz knjige Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga
Pohvala gluposti
U izdanju "Gradca" nedavno je izašla iz štampe zanimljiva knjiga pod naslovom Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga. Reč je o knjizi u kojoj možete pročitati razgovore koji su vodili Umberto Eko, pisac, profesor i semiolog, i Žan-Klod Karijer, esejista, dramaturg i scenarista, pored ostalog autor nekoliko scenarija za filmove Luisa Bunjuela. Medijator razgovora bio je Žan-Filip de Tomak. Karijer i Eko razgovaraju o sudbini knjige u današnjem vremenu, ali pokreću i mnoga druga pitanja koja se tiču savremene kulture, tradicije i informatičkog društva. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju prenosi jedno poglavlje iz ove knjige
Paklena godina Marije Kiri
Hemijska veza
Francusko-poljska naučnica i verovatno najpoznatija hemičarka svih vremena Marija Kiri, svoju drugu Nobelovu nagradu dobila je pre tačno sto godina. No za razliku od Ajnštajnove čudesne 1905. i Galilejeve 1609, koje su bile povod obeležavanja Međunarodnih godina fizike i astronomije, 1911. za madam Kiri nije bila godina uspeha, već period – najmučnijih iskušenja
Informacione tehnologije
Plivanje u oblaku
Treba vam još procesorske snage? Nema problema, ulogujte se na svoj kontrolni panel i dodelite još jedan procesor svom virtuelnom serveru. Još malo memorije? I to može, na potpuno isti način! Disk se napunio? Povećajte ga!
Veliki post
Rvanje s Bogom
"Danas se često post predstavlja kao post od kulture. On to nije. Zašto to ne bi bio post od kiča i falša u našim životima? Zar nije danas isposnički čin čitanje ozbiljne knjige? Jer treba da postimo i od praznih sadržaja"
Kosmička trka
Sprint, maraton i nacionalni ponos
Skoro čitav stari kadar NASA napustio je službu kada je postalo jasno da će projekat Apolo biti ugašen čim se ustanovi da je SSSR izgubio trku. Zašto se Amerikanci više nikad nisu vratili na Mesec? "Zato što su tamo već bili s pogrešnim razlogom"
Cenzura »Simpsonovih«
Ne pucajte na glasnika
Televizijske stanice u nekoliko evropskih zemalja procenile su da su komentari na račun nuklearne katastrofe u američkoj seriji "Simpsonovi" neumesne. Razlog je aktuelna kriza u elektrani Fukušima u Japanu. Čelnici televizijskih kuća počeli su pomno da preispituju "nekorektne" epizode. No, šta se dobija cenzurom serije koja godinama, kroz crni humor, opominje na opasnost od nuklearne katastrofe
70. godišnjica aprilskog rata
»Poseban poduhvat«
U nedelju 6. aprila 1941. godine, tri sata pre napada nemačke avijacije na jugoslovenske aerodrome, i četiri i po sata pre nego što su prve bombe pale na Beograd, delovi elitnog puka Brandenburg zauzeli su dunavski Sipski kanal
Prvi čovek u kosmosu, pola veka
Jurij Gagarin je video sve
Ručao je s britanskom kraljicom, bio je specijalan gost Fidela Kastra na proslavi godišnjice kubanske revolucije, poljubila ga je Đina Lolobriđida, letovao je s partijskom vrhuškom na Krimu... Dobio je preko milion pisama sa čestitkama i izrazima divljenja, više od najvećih tadašnjih filmskih zvezda. Jedno vreme bio je ambasador dobre volje, najbolji ambasador kog je SSSR ikada imao, ali je taj posao vrlo brzo počeo da ga zamara: "Ja se nisam opredelio da budem astronaut samo jednom pa da onda odustanem"
Biografija
Sijao je kao Sunce
"Jurij bi uvek uspevao da sačuva svoj savršeni mir. Njegovo dobro raspoloženje bilo je zarazno, njegov humor razgaljujući, njegov osmeh anđeoski"
Biološko vreme
Kako mačka zna koliko je sati
Psi i mačke nemaju epizodno pamćenje i neće moći mentalno da putuju kroz vreme tako lako kao ljudi
