Iz knjige Vidosava Stevanovića Dnevnik samoće (1988–90 i 1991–93) izabrali smo nekoliko detalja: o jednoj poruci Dobrice Ćosića Ivanu Stamboliću iz 1986; o kafkijanskoj atmosferi i euforiji pobednika posle Osme sednice 1987. u kojoj su počeli bes i pad; o partijskoj istrazi povodom humoreske "Gojko i Savle"; o sudbini Dragiše Pavlovića političara koji je prvi suprotstavio Slobodanu Miloševiću; o beogradskoj čaršiji; o tehnologiji obračuna; o masovnoj opčinjenosti vođom i ostrakizmu njegovih oponenata – i o pitanju Slobe Miloševića: "Imaš li ti moj broj telefona? Zašto se onda ne javljaš?
Najekstremniji slučajevi su igranje igrica 30 sati u kontinuitetu, gospođa od 69 godina potpuno "navučena" na četovanje, a sretali smo se i sa ljudima u stadijumu klasične apstinencijalne krize – preznojavanje, vrtoglavica, mučnina, simulira se kucanje na tastaturi i rad mišom, objašnjava defektolog Milan Radovanović
Kao Crni žbir u pesmi Haustora – reklame su svuda! Izloženi smo njihovim edukativnim plašenjima i ohrabrenjima, blistavim slikama i upornim ponavljanjima. One nam obično sa velikom pristrasnošću preporučuju određeni proizvod. Neke imaju metafizičke pretenzije. Neke ćaskaju o životu uopšte
Godinu dana rada nove uprave krunisano je strateškim ugovorom sa velikom naftnom kompanijom, ali bez rezultata na terenu i osvajanja trofeja moćni natpis na dresu neće doneti stabilnost
Kako Rusi totalno zakazali, Naši, na čelu sa Jovanom I Deretićem, čije je bratstvo dalo 140 rimskih legionara, u najkraćem roku dokazali zajedničku i antičku prošlost Srba i Rusa
Ja tada nisam slutio da će iz Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju održane leta 1975. godine u Helsinkiju nastati OEBS, organizacija tako važna i u današnje vreme. Mislim da ni oni na vrhu – Brežnjev, Ford, sa našeg stanovišta Tito – nisu znali da je to možda bio početak kraja istočnog bloka i sovjetske dominacije nad velikim delom sveta
Osim totalnog razaranja 69 odsto svih građevina, efekti prve atomske bombe odnosili su žrtve i tokom narednih meseci. Mnogi od stanovnika grada koji su preživeli eksploziju, a koje u Japanu nazivaju hibakuša, "žrtve atomske bombe", bili su ozračeni i umirali su od trovanja radijacijom. Njihova smrt dolazila je sporo, uz jezive, nepodnošljive bolove. Do kraja 1945. broj žrtava narastao je na 140.000, a prema podacima grada Hirošime iz 2004, ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062 ljudi
Vaterpolo reprezentacija Srbije je najtrofejnija ekipa koju ova država ima. Ako potone u narednih nekoliko godina to će biti zbog nedostatka vode u bazenima. Za to vreme ćemo gledati treninge gubitničke fudbalske reprezentacije iz skupe Kuće fudbala u Staroj Pazovi
Prizori iz Turske u knjizi Putevima i džadama Male Azije i Bliskog istoka Matije Kujundžića njegov je prvi objavljeni tekst. Fotografije: Olivera Kujundžić, što je njen prvi fotografski projekat. Ta knjiga je nastala tokom njihovog putovanja na dva točka do Jordana i nazad, kroz Bugarsku, Tursku, Siriju, Jordan, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru (izbor i oprema redakcija "Vremena")
Krcun je pričao i ponešto što nije bilo za objavljivanje, na primer, kako je uspeo da uhapsi Dražu Mihailovića. Rekao je da je u mladosti veoma poštovao četnike iz Prvog svetskog rata, da mu je bilo teško da shvati da je sada u odnosu na ljude, koji su sebe tako nazivali, na suprotnoj, neprijateljskoj strani. O Draži je rekao da je njegova tragedija bila, što je bio generalštabovac, a ne trupni oficir, što je hteo da diplomatiše, umesto da se bori. "On je svojom glupošću uterao srpskog seljaka, koji je zapravo bio odan kralju, nama u naručje", govorio je Krcun na moje veliko iznenađenje
Bilo je i vrbe za Srbe i prijateljskih gestova igrača i nepristojne publike i diplomatskih pohvala rukovodstava i pametnog izbegavanja da se od pojedinačnih incidenata pravi spektakl... A Zagrepčanin Arsim Hodža našao je "srpski" novčanik s 20.000 evra i vratio ga vlasniku – odbijajući nagradu
Hrišćanstvo su u Južnu Afriku doneli misionari iz Evrope, danas oko 80 odsto stanovništva pripada ovoj religiji. Biskup Dezmond Tutu je jednom rekao: "Kada su došli, imali su Bibliju u rukama, a mi zemlju. Rekli su nam: ‘Hajde da sklopimo oči i da se molimo’. Kada smo otvorili oči, mi smo imali Bibliju u rukama, a oni zemlju." Vera je važan deo svakodnevnog života u Južnoj Africi, mada je ovde hrišćanstvo često izmešano sa drevnim verovanjima, pa nije čudo da su mir vernika čak i u dvorištima bogomolja prethodnih nedelja remetile vuvuzele
U danima koji su prethodili polufinalnim mečevima, put od Kejptauna do Durbana izgledao je kao uzavrela navijačka magistrala. Ka istoku, prema Durbanu, kretali su se mnogobrojni automobili sa nemačkim i španskim obeležjima, ka Kejptaunu su išli navijači Urugvaja i Holandije. Kada se sa autoputa skrene prema Divljoj obali, delu provincije Istočni Kejp, gužva i užurbanost nestaju
