U aktuelnim svađama o motivima i posledicama 1968. još, doduše, izbija nekadašnja žestina, ali i tu se svi slažu u jednom: šteta da Nemačka danas nema tako harizmatičnog političara kakav je bio Dučke. A hepening kojim su se uskršnjeg petka stotine u Berlinu podsetile na njegov okrvavljeni bicikl na ulici posle atentata za mnoge je dokaz da je 1968. imala i dodatnu dimenziju – neku vrstu umetničkog projekta, prvi pravi postmodernizam u Nemačkoj