Kao neka Diznijeva bajka, magija venčanja prelepe devojke Ketrin Elizabet Midlton iz časne i radne građanske porodice i njene ljubavi iz studentskih dana princa Vilijama opčinjava čitav svet, i decu i odrasle. Oni su nova lica Engleske za 21. vek, kraljevska robna marka kojoj je teško odoleti. Baš kao što je u prošlom veku maltene bio greh ne voleti lejdi Di, krhku plavušu koja nije mogla da se snađe u četvorouglu kruna–država–muž–svekrva. Čini se da nova generacija britanskih kraljevskih izdanaka, unukâ kraljice Elizabete II, ima više slobode, drskosti i pameti u izboru bračnih partnera, svidelo se to nekome ili ne. U svakom slučaju, Ketrin i Vilijam su svetski hit
Svi se i dalje bave Tuđmanovim stenogramima sa Briona koji su završili u Haškom tribunalu. Ne zbog njihovog sadržaja u kojem ima svega i svačega, od isterivanja Srba iz Hrvatske za vreme "Oluje", do njihovog svođenja na manje od tri odsto stanovništva. Već da bi se utvrdilo ko je taj izdajnik koji ih je dostavio tom sudu
Dvojica nemačkih studenata oduševljeno mi prepričavaju događaj iz Beograda. "Vozili smo se autobusom i bila je gužva. Hteli smo da probušimo karte za prevoz, ali nikako nismo mogli da dođemo do automata. A onda je čovek do nas dao naše karte drugom čoveku, ovaj trećem koji ih je potom ‘otkucao’. To je bilo neverovatno ljubazno." Dok slušam, ne mogu da se otmem utisku da u tome nema ama baš ničeg neverovatnog, već se radi o uobičajenom gestu. Ili je i to ipak stvar mentaliteta
