Teško je proceniti ko je licemerniji u svojim ocenama burnih događaja koji se već mesecima valjaju arapskim svetom: predstavnici zapadnih sila i njihovih arapskih saveznika ili Iran predvođen predsednikom Mahmudom Ahmadinežadom. To licemerje se najviše ogleda u ocenama ko i gde ima pravo da koristi silu širom zatalasanog muslimanskog sveta
Dovoljna je bila samo glasina da se jedna koptska hrišćanka udala za muslimana, da navodno hoće da konvertira u islam i da je hrišćani na silu drže zarobljenu u crkvi Svetog Mine u radničkoj četvrti Kaira Imbaba, da bi se prošle subote pred crkvom skupile na desetine bradatih muškaraca i uz pesmu "svojom dušom i svojom krvlju branićemo islam" obasule mecima i molotovljevim koktelima crkvu koju su branili Kopti. U sukobu je poginulo dvanaestoro ljudi, preko dve stotine je povređeno. Kopti optužuju vojsku, koja posle pada Mubarakovog režima konce vlasti drži u svojim rukama, da nije na vreme ni dovoljno energično intervenisala. Na novogodišnju noć, u bombaškom napadu na jednu koptsku crkvu u Aleksandriji poginulo je dvadesetoro ljudi. Kopti tvrde da su obespravljeni i nezaštićeni
I da dobijemo status kandidata, i da Serž Bramerc klimne glavom, a da nam pre toga ne vrate vizni režim zbog lažnih azilanata, sistemska sigurnost (iliti, sigurnost u sistem) i red se ne uzimaju iz pretpristupnih fondova. To je ono što bi trebalo da nam je već odavno jasno
