Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir. Bezizlazna pozicija za rusko rukovodstvo je činjenica da nije postignut teritorijalni dobitak koji može da postane osnovica za proglašavanje pobede, a to bi, namanje, morao da bude čitav Donbas. Ukrajinci su svoj ratni cilj zvanično definisali kao sve ili ništa. Možda to nije realno, ali sve dok postoji podrška NATO-a u naoružanju i EU u novcu, Kijev može da planira kakvu-takvu budućnost
Kakvog uopšte smisla ima ponavljati nešto što je već uspešno obavljeno pre više od pola veka? Na Mesecu je boravilo šest ljudskih posada, poslednja se odatle vratila 1972. godine. Reči koje je pritom izgovorio Judžin Sernan još uvek odzvanjaju u glavama nas, malo starijih: “Danas napuštamo Mesec [...] odlazimo kao što smo i došli i, uz Božiju pomoć, vratićemo se opet, u miru i sa nadom za čitavo čovečanstvo”
