Svet – 2002. godine
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja...
Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto
Savremeni terorizam
Uzbuna nije bez osnova: ako Izrael, država iskusna u tim stvarima, planira vakcinaciju celog stanovništva protiv velikih boginja, na primer, onda to nije bez neke. Jedanaesti septembar pokazao je da su pesimisti bili u pravu, kao i obično: nema nezamislivih strahota koje bi bile neostvarive. Ranije se smatralo da politički terorizam gradi sopstvene granice; videli smo da postoje vrste terorizma koje ne znaju za granice. Sve to, međutim, nema nikakve veze sa našom zemunskom hajdučijom
Međunarodni aviobiznis
Dok giganti avionskog saobraćaja u Evropi ne uspevaju da prebrode krizu nastalu nakon terorističkih napada u Njujorku, niskobudžetni avioprevoznici se šire frapantnom brzinom
SAD i Irak
Što su pripreme SAD za rat snažnije i nedvosmislenije, Sadam Husein pojačava napore da se prikaže kao čovek najboljih namera, naročito prema susedima i potencijalnim saveznicima u arapskom svetu. Mastilo sa udarnih američkih dnevnika koji su preneli preteće reči Kolina Pauela nije se čestito ni osušilo kada je Bagdad ponudio Kuvajtu da mu vrati umetnine i ostale dragocenosti koje je Irak zaplenio tokom rata u Zalivu
Evropska unija
U Kopenhagenu u elitno evropsko društvo primljene Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Slovenija, Estonija, Latvija, Litvanija, Malta i Kipar
Irak
Zvanični Bagdad tvrdi da je odbacio sve programe za tajnu izradu nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja. Da li je to predah pred novu Pustinjsku oluju?
Austrija posle izbora
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ogromna većina Austrijanaca od nove vlade očekuje pre svega suzbijanje alarmantno visoke nezaposlenosti i poboljšanje penzionog osiguranja
Predsednički izbori u Sloveniji
U drugom krugu predsedničkih izbora pobeda premijera Drnovšeka bila je više nego očekivana. Tako je bivši predsednik bivše SFRJ konačno postao šef u svojoj državi, sa 56,61 odsto osvojenih glasova
Turska i Evropska unija
Na svaki argument protiv ulaska Turske u EU sledi nekoliko za, ali je izvesno da čim joj Brisel uputi zvanični poziv za priključenje, i Turska i Evropa kreću na put bez povratka
Italija
I pored opšte uverenosti da je umešan u brojne afere, Andreoti je ipak za mnoge Italijane otac nacije: doživotni je senator, sedam puta predsednik vlade, osam puta ministar odbrane, pet puta šef diplomatije i još ministar unutrašnjih poslova i finansija
Samit Severnoatlantske alijanse u Pragu
Šesnaesti samit NATO-a u Pragu održan je u atmosferi prepunoj simbolike – pre tačno 11 godina, na istom mestu gde je održan sastanak predstavnika 46 zemalja članica Pakta i Partnerstva za mir, svečano se i konačno raspao Varšavski ugovor, a u dan tačno pre 50 godina, opet u Pragu, počelo je suđenje Rudolfu Slanskom i grupi od još 13 "izdajnika socijalizma, američkih špijuna i mrzitelja druga Staljina"
Kipar
Sudbina rešenja zavisi mnogo manje od onih na koje se odnosi, a više od konstelacije unutar Evropske unije
Kongres Komunističke partije Kine
Hijerarhijski uspon četvrte generacije, odnosno mirni silazak sa scene treće, svojevrsna je poruka međunarodnoj javnosti (a tako je i shvaćena) o političkoj stabilnosti i unutrašnjem jedinstvu u zemlji, što će i dalje biti okvir uspešnog ekonomskog razvoja
Izbori u Sloveniji
Sunarodnici su se oglušili o apel Matevža Krivica, istaknutog pravnika i kolumniste, koji je uoči 10. novembra pozvao birače da Drnovšeka izaberu već u prvom krugu kako bi se spasli agonije dosadnih kampanja
Evropa i SAD
Nemačka i druge članice Evropske unije ne znaju kako da se postave prema neospornom svetskopolitičkom hegemonu
Američki izbori
Rezultat prošlonedeljnih izbora donosi Bušu ono što ni republikanci, najveći optimisti, nisu mogli ni da sanjaju: sada imaju vlast i u Beloj kući, i u Kongresu i u Senatu. Kakve će biti globalne posledice Bušovog izbornog trijumfa
Kraljevina Monako
Zbog neoporezivanja, zbog slobodnog kockanja, ali i zbog pitome klime, veliki broj poznatih i manje poznatih „parajlija" iz celog sveta bori se da zadrži, odnosno obezbedi sebi zlata vredno boravište u Montekarlu
Dve paralelne biografije - Kučan i Havel
Dok se Milan Kučan od rane mladosti u "strukturama" školovao za politiku, Havel je tešku životnu i političku školu prošao kao disident i politički zatvorenik uz težak fizički rad
Rusija i Čečenija
Zapad je glasno kritikovao Moskvu zbog "humanitarne katastrofe" i "genocida nad čečenskim narodom". Da li će posle drame talaca u moskovskom pozorištu svet kroz drugačiju prizmu gledati na konflikt u Čečeniji
Kriza talaca u Moskvi
Sada mnogi analitičari širom sveta postavljaju cinično pitanje da li je deset odsto žrtava – a taj procenat sad već iznosi 17 odsto, što znači da je stradao svaki šesti talac, dozvoljiv broj "podnošljivih žrtava"? Koliko će ova "savršeno uspela vojna operacija" koštati Vladimira Putina
Španija
Plan baskijskog premijera Huana Hosea Ibarećea da Baskija sa Španijom bila povezana na bazi "slobodnog udruživanja", izazvao je oštre reakcije i zvaničnog Madrida i dve vodeće političke partije
Kurdi – žrtve geografije
"Narod bez prijatelja, osim planina", samosažaljivo sebe vole da opisuju Kurdi, koji u broju od 20 do 25 miliona već skoro ceo vek žive na kompaktnoj teritoriji koja se prostire na četiri države.
Intervju - Janez Potočnik
Proširenje EU-a na još deset država jeste važan korak u tom smeru, ali tu nije kraj. Ukoliko se ne bude širila i dalje, ako proširenje ne bude obuhvatilo i države na Balkanu, onda EU nije ispunila svoje poslanstvo. Tu je stav Slovenije jasan – EU mora da se širi, dalje
