Kategorija: Svet

Korona i putovanja

Ulazak u Kanadu u doba kuge

Neki putnici se gube u dubini nekoliko hodnika, koje više ne možemo da vidimo. Međutim, veliki broj njih završava u staklom izdvojenoj prostoriji, u kojoj smo još ranije videli iscrpljene ljude po podu, i koja se samo puni. Tamo ćemo i mi da zavšimo! I još satima ćemo morati da čekamo! I tamo je sigurno prava dušegupka, vidi, sve je zatvoreno! Katastrofa!

Tokio – Zatvaranje Olimpijskih igara

Položen ispit

Nakon šesnaest dana takmičenja olimpijski plamen je ugašen. Japan je uprkos vanrednim okolnostima položio ispit, a Igre u Tokiju biće upamćene po novim tehnologijama, ali i odsustvu vidljive politizacije takmičenja

Grčka – Požar za požarom

Klimatski Molotovljev koktel

U samo nekoliko dana u Grčkoj je izbilo 586 požara. Najozbiljniji su bili na severu Atike, na južnom Peloponezu, u Fokidi u blizini antičkih Delfa i na severnoj Eviji. Vlada Kirijakosa Micotakisa se našla na žestokom udaru kritike

Svemirski turizam

Put u kosmos

Priča o kosmičkom turizmu stara je koliko i ideja o osvajanju kosmosa. Kosmos je još uvek neistražena teritorija, baš kao što je to bila Severna Amerika pre Kolumba. Nakon prvih istraživača i avanturista došli su obični ljudi, koji su na novom kontinentu sagradili svoj dom. U kosmosu smo tek načinili svoje prve korake, on je za nas i dalje neistraženo prostranstvo. Ako još uvek nismo u stanju da ga naselimo kao nekad Ameriku, da li smo bar u mogućnosti da ga nakratko posetimo, da iz prve ruke doživimo ili vidimo neka od njegovih čuda? Ima li atraktivnije turističke destinacije od kosmosa (ako izuzmemo Beograd na vodi)

Japan – Hronika olimpizma, privrede i društva

Brže, bolje, skuplje

Dosije o pet Olimpijskih igara, od kojih su jedne bile izgubljene u ratu, o japanskom privrednom čudu i "keiretsu" savezništvima kompanija, biznismena i državnih službenika, o tome kako je "Japan inc." 1980-ih godina izazivao u Americi onakve fobije kakve danas izaziva Kina, o piscu Jukiju Mišimi kao poslednjem samuraju, o spektaklu bez gledalaca na stadionu od japanskog kedra i ariša, a malo i o deforestaciji Bornea

Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (II)

Hobotnica korupcije i podmićivanja

Neravnoteža u trgovini bila je slična današnjoj. Evropska potražnja za kineskim čajem, svilom i porcelanom neprestano je rasla. Kina je bila relativno samodovoljna i skoro da nije bilo zahteva za evropskim robama. Taj disbalans je Britanija otklonila na jedinstven način – nametnula je Kini obavezu uvoza njenog opijuma koji se proizvodio u Indiji

Obećavajuće Bajdenovo polugodište

Kad zaboraviš juli

Za Bajdena je izuzetno važno da konsoliduje podršku u svim slojevima stanovništva, kako bi omogućio svojoj partiji bolje rezultate na predstojećim izborima za Kongres 2022. godine, ali i kako bi sebi povećao šanse za eventualni reizbor 2024. Na tom putu će pred njim stajati mnogo izazova

Klimatske promene i trgovinski rat

Ekologija reči

Dok klimatski ekstremi ukazuju na dalekosežne posledice globalnog zagrevanja, i dalje se više ulaže u ugalj i naftu nego u "čistu" energiju, a obećanja vlada, čak i kad bi bila ispunjena, daleko su od onoga što bi bilo potrebno da se nešto promeni. Dok SAD gledaju šta Evropa radi i uvode ekološke carine Kini, pitanje je da li je ekološka ofanziva samo jedan vid trgovinskog rata

Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (I)

Seme globalnog kapitalizma

Stvaranje moderne Velike Britanije, SAD, Indije i Kine ima otisak prstiju Istočnoindijske kompanije. Bilo bi skoro nemoguće pratiti celokupno, pozitivno i negativno, nasleđe ove kompanije na stvaranje savremenog sveta. Direktnim mešanjem u tako mnogo različitih globalnih aspekata, pitanje nije "kako je Istočnoindijska kompanija promenila svet?" Ono bi trebalo da glasi "A kako nije?"

Nemačka – Poplave i politika

Izbori u nevreme

Poplave u Nemačkoj su odnele na desetine života i napravile štetu koja se meri u milijardama evra. Tako su i u Arvajleru na zapadu Nemačke "stogodišnje kiše" upropastile mnoge živote. Ova tragedija će svakako dominirati kampanjom za savezne parlamentarne izbore koji će se održati krajem septembra

Lični stav

Fiskalni stimulans američkog predsednika

Bajdenova administracija želi da Amerika više liči na stagnantne privrede Zapadne Evrope koje troše 45–50 odsto BDP-a i regulisane su u znatno većoj meri nego američka. Sa inflacijom ili bez nje, cilj nije "ulaganje u infrastrukturu", niti išta od drugih izgovora za ovu gigantsku orgiju državnog trošenja, nego pretvaranje Amerike u Francusku ili Nemačku. Sa svime što uz to u ekonomskom pogledu ide

SAD – Klimatske promene

Crveni alarm na Huverovoj brani

Vodomer na brani koja je svojevremeno bila simbol američke graditeljske i inženjerske sposobnosti pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na dostupnosti vode, dok se na političko-socijalnom barometru meri da li podsećanje na Ruzveltov Nju dil utiče na ishod Bajdenovog predloga o ulaganju dve milijarde dolara u infrastrukturu

Dvesta godina od grčke revolucije protiv Turaka

Sveti grad Mesolongi

Pre ustanka 1821. godine, gradić je imao svega 3500 stanovnika i mogao je da se prehrani ribom. Posle početka revolucije, u njega su stigle izbeglice iz mnogih sela koja su stradala u turskoj odmazdi. Došle su i hiljade boraca iz raznih delova Grčke, ali i stotine evropskih helenofila, da kao dobrovoljci učestvuju i pomognu u borbi za oslobođenje od otomanske tiranije. Među njima je bio i lord Bajron

Sto godina Komunističke partije Kine

Crvena zvezda nad Kinom

Mao Cedung, jedan od osnivača kineske KP, rekao je kasnije da izuzev nekih studenata koji su učili u inostranstvu, niko nije znao šta je to marksizam. Prva marksistička knjiga, Komunistički manifest, prevedena je u Kini tek 1908. i to u fragmentima. Mao ni ta izdanja nije video, a ako ih je i video, nije, kaže, na njih obraćao pažnju. Marksizam je uoči stvaranja KP za Kineze bio nepoznat. Kada su, kasnije, preveli Kapital, koji revoluciju polaže u ruke proleterijata, Kinezi su izmislili nov pojam "pojedinci bez svojine", jer radničke klase nije ni bilo. Pod onima "bez svojine" podrazumevali su seljake koji su bili udarna pesnica kineske revolucije

Avganistan, 20 godina kasnije

Stidljiv izlazak iz »grobnice imperija«

Sjedinjene Američke Države su u predvečerje nacionalnog praznika 4. jula ubrzale povlačenje iz Avganistana, koje je počelo 1. maja, i po odluci američkog predsednika Džozefa Bajdena završiće se do 11. septembra, dvadesete godišnjice terorističkih napada na Ameriku. Taj događaj je odveo Ameriku u rat u Avganistanu, iz koga izlazi, ali bi da ostane negde blizu, u Centralnoj Aziji

Kvantni kompjuter (2)

Velika očekivanja

Ono što nedostaje celom poduhvatu je neki spektakularan rezultat. Kvantni kompjuteri jesu demonstrirali svoju snagu u više manjih, izolovanih oblasti, ali ništa od toga nije dospelo na naslovne strane. Armija skeptika raste istom brzinom kao i armija entuzijasta

Napad u Nemačkoj

Džihad ili ludilo

Jedan Somalijac je nožem ubio tri žene i ranio šestoro ljudi u Vircburgu. Pitanje motiva razjasniće psihijatrijsko veštačenje – da li je čovek krenuo u krvavi pohod jer su ga gonile psihičke tegobe ili islamizam? Ili je moguće i jedno i drugo

Samoubistvo programera

Opasni život Džona Mekafija

U životu Mekafija ukrštaju se posttraumatski sindrom, kreativnost pionira elektronskog doba, seks, droga i rokenrol, alkoholizam, kazino kapitalizam, bezuspešno bekstvo bogatih i egzotična supkultura bednih izopštenika i podzemlja sa Kariba

Kvantni kompjuter (1)

Nešto sasvim drugo, za nešto sasvim treće

Nemačka je dobila svoj prvi kvantni kompjuter. Vlada u Berlinu hoće da uloži još dve milijarde evra u kompleks koji bi ga podržavao. Neke firme, poput Folksvagena, već su počele da koriste usluge ovog superračunara iz budućnosti. Ali, da li će kvantni kompjuteri moći da zamene ove sadašnje, na kojima počiva savremeni svet? Da li mogu da ugroze svet kakav poznajemo? I šta je uopšte kvantni kompjuter

Odnosi SAD i Rusije

Mali detant u Ženevi

Samit predsednika SAD i Rusije, dve nuklearne sile čiji su odnosi trenutno gori nego u vreme hladnog rata, ipak je uspeo, tako što nije propao. Uz krupne reči o borbi demokratije protiv autokratije Bajden je govorio o Moskvi, a mislio na Peking

G7 – Istorijska sednica

Harmonizacija fiskalnih sistema

Odluka G7 da se pristupi izvesnoj harmonizaciji fiskalnih sistema i da se suze mogućnosti fiskalnog manipulisanja na liniji ujednačavanja fiskalnog opterećenja, strateški je zaokret čije će se posledice potpunije videti tek u fazi primene. No, mora se konstatovati da je ova akcija inspirisana i težnjom za osposobljavanjem država da rešavaju istinski krupne probleme, čije se rešavanje ne može ostaviti tržištu ili nekim srodnim ustrojstvima automatske regulacije

Nemačka – Slučaj Relocijus

Pričam ti priču

Klas Relocijus je bio najbolji reporter kojeg je nemačko novinarstvo ikada videlo. Imao je samo jednu manu: voleo je da izmišlja priče. Rizikujući sopstveni posao, jedan njegov uporni kolega je dokazao da je višestruko nagrađivani novinar često istinu nadomešćivao maštom. Dve i po godine nakon ove afere Relocijus je konačno progovorio, možda da preduhitri filmove koji se snimaju o njemu. Jer, ovo je zaista holivudska priča

Izrael – Promena vlasti

Kraj Bibijeve ere

Ključnu ulogu u formiranju novog političkog saveza, koji se sastoji od osam raznorodih stranaka, odigrao je šef partije centra "Ima budućnosti" Jair Lapid. Njegovo umešno posredovanje između naizgled nespojivih političkih partija rezultiralo je dogovorom o formiranju budućeg kabineta koji bi mogao da ponese epitet "vlade nacionalnog jedinstva". Prvi put u istoriji Izraela deo koalicije biće i jedna arapska islamistička stranka. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu novu vladu vidi kao prevaru i opasnost po nacionalnu bezbednost

Grenland – Poprište sudara velikih sila

Groznica za zaleđenim blagom

Devedeset odsto najvećeg ostrva na svetu Grenlanda prekriveno je glečerima i ledom. Poslednjih godina ostrvo se našlo u središtu pažnje velikih sila zbog retkih minerala koji se nalaze pod ledom koji je počeo da se topi. Nova vlast ekološke levice na Grenlandu opire se kineskom prodoru ka nalazištima rudnog bogatstva, pre svega uranijuma, ali teško može da se suprotstavi evropskim i američkim planovima o eksploataciji svog "zaleđenog blaga", takozvane "retke zemlje". Što se led zbog klimatskih promena brže topi, to su veći apetiti velikih sila za ekstrakcijom i eksploatacijom grenlandskih metala i minerala

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu