Slike sa ukrajinskog fronta podsećaju na vreme Prvog svetskog rata: duboko ešelonirane odbrambene linije, bezbroj kratera nastalih od udara artiljerijskih projektila, blato, smrt i slabe šanse običnog borca da preživi
Pobegao od šahove službe Savak, Britanija ga vratila u Francusku, koja nije htela da ga primi na svoje tlo, ali nije mogla ni da ga protera sa aerodroma... I tako je on ostatak života proveo u pravnom limbu
Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Socijalistički cionisti, koji su vladali u politici zemlje od 1947. do 1977. godine, sanjali su o modernoj državi koja prolazi kroz naučnu i industrijsku modernizaciju, sa visokim stepenom državne regulative i razvijenim sistemima socijalne zaštite. Sada Izrael prolazi kroz drugačiji proces transformacije pretvarajući se u nešto suprotno, što podseća na drevnu Judeju. Ali, istovremeno, to je još uvek zemlja startapova, visokotehnološke i odbrambene industrije, sposobne da proizvede najnovije oružje. Iako se a priori sofisticirano znanje i religijska zadojenost isključuju, ipak ne treba odbaciti ni scenario u kome se dopunjuju i koegzistiraju
Nema ni nagoveštaja da će političari voditi pregovore o primirju sa planom da to i ostvare. Rat se nastavlja i artiljerija je ostala glavni adut obeju strana. Pitanje je samo ko ima više municije
Sirijska kriza je i dalje neka vrsta rane koja krvari na Bliskom istoku. Sirija, koju su Francuzi posle Prvog svetskog rata veštački stvorili na delovima Otomanskog carstva, danas se raspala na tri neprijateljske enklave: arapsko-sunitsku, arapsko-alavitsku i kurdsku. Bašar el Asad, uz vojnu podršku Irana i Ruske Federacije, kontroliše dve trećine teritorije zemlje, na kojoj živi samo trećina njenog predratnog stanovništva. Većina Sirijaca nije bila sa Asadom. Oko osam miliona živi u susednim zemljama u izbegličkim kampovima, četiri-pet miliona na teritorijama koje je okupirala Turska i četiri miliona na severoistoku zemlje, u kurdskom regionu Rožava i slivu Eufrata
Otvorena tema sada je kako se izboriti sa dronovima. Niko nema dobro rešenje, a široka primena dronova nameće obema stranama da brzo, pod pritiskom ratnih gubitaka, pronađu nekakvo, kakvo god rešenje. Veći dronovi su veće mete i oni su, naravno, pod udarom savremenih sistema
U nedostatku bliske saradnje između Pariza i Berlina, teško se može očekivati da će Evropska unija uspeti da uspešno prebrodi ozbiljne probleme pred kojima se nalazi. Ni Šolc ni Makron očigledno nisu političari velikog formata iako je Aleksandar Vučić jednom ocenio da je “Makron geopolitički genije”
Demokratski kongresni odbor za kampanju potrošio je čak 51,5 miliona dolara podržavajući kampanje pojedinih republikanskih kandidata tokom njihovih stranačkih izbora na kojima su se birali oni koji će učestvovati u sučeljavanjima sa demokratama za Kongres ili za mesta guvernera. Naravno, demokrate su pomagale pažljivo odabrane oponente. Finansirali su pre svega one za koje su pretpostavljali da će svojim radikalnim stavovima više plašiti nego privlačiti birače, što će dovesti do lakše pobede kandidata Demokratske partije
Neki cene da ide zimski period kada će front da bude stabilan i da se otvore politički pregovori o završetku rata. Pesimista sam oko teme primirja jer za sada ima indicija da će i zima biti ratna. Ukrajincima su se osladile pobede, žele da iskoriste duboke slabosti ruskog rukovodstva i komandi i uzmu još oblasti što brže. Ako nastave sa pritiskom, u najmanju ruku udariće na moral mobilisanog kadra koji nije oduševljen činjenicom što su protivno svojoj volji u brutalnom ratu
Otvorenost u diplomatskom rečniku treba shvatiti kao neslaganje, možda i svađu. Ali, bez toga nema pravih razgovora. Važno je da SAD i Kina ponovo razgovaraju. Čak i mali deo poverenja i razumevanja između Bajdena i Sija mogao bi da pomogne u smirivanju opasnih međunarodnih incidenata
Razvoj oružja za masovno uništenje u Severnoj Koreji mogao bi da izazove trku u naoružanju u severoistočnoj Aziji. Kimovo zveckanje sabljom povećalo je podršku javnosti u Južnoj Koreji da ta zemlja stekne sopstveno nuklearno oružje, nešto što bi se ranije smatralo neverovatnim. Odluka Južne Koreje da pređe na nuklearno oružje naterala bi Kinu i Japan da prošire sopstvene arsenale oružja. Bajdenova administracija nije uspela da artikuliše politički odgovor na ove događaje, što dovodi do opasnosti da još jedna kriza izmakne kontroli
Za Kremlj su sada privatnici od velike koristi, ali treba gledati dalje – ugled ruske vojske, koja ima teškoća da prikupi zimske uniforme, neće porasti tokom zimskih meseci, problemi će se nagomilati, nezadovoljstvo mobilisanih, ratni gubici, loše vesti. U ruskom društvu socijalno raslojavanje na one koji su važni i one manje važne, koji su materijal za front, stvara neugodnu tenziju
Šteta je što u Srbiji nema mnogo znanja i interesovanja za najbližeg suseda, ne samo zato što je Rumunija prelepa zemlja, nego i zato što bi moglo da se vidi dokle je, od olovnih osamdesetih i sivih devedesetih, stigla Rumunija danas, i što bi od današnje Rumunije Srbija mogla da nauči mnogo toga
Sateliti možda ne bacaju bombe (postoji hiljadu bržih i jednostavnijih načina da se protivnik bombarduje), ali su i dalje nezamenljivi, bez obzira da li su u pitanju vojne ili civilne aktivnosti. Ako bi sateliti preko noći nestali, izgubili bismo GPS signal i pojam o tačnom vremenu, navigacija bi se vratila starim, primitivnim sredstvima, prestale bi da se obavljaju bankarske transakcije, prognoza vremena ne bi bila moguća, nestali bi sistemi za rano upozorenje u slučaju prirodnih katastrofa, raspao bi se današnji telekomunikacioni sistem, internet bi bio na klimavim nogama...
Nesumnjivo su vodeći pojedinci imali najvažniju ulogu u Kubanskoj krizi. Koliko god po gotovo svemu različiti, oba lidera, Kenedi i Hruščov, imali su i važnu sličnost – obojica su bili učesnici Drugog svetskog rata. Obojica su videli kako samouvereni generali ponekad srljaju u propast, a vojni planovi često rezultiraju neuspehom. Iznad svega, obojica su se nagledali smrti
Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na izvesnu prednost Republikanske partije – njima je potrebno samo pet poslanika više u Predstavničkom domu da ponovo steknu većinu. Na drugoj strani, sasvim je moguće da će demokrate uspeti da sačuvaju krhku većinu u Senatu, ali je njihov problem što i sam predsednik Džozef Bajden ima relativno nisku podršku
Rat resursa se nastavlja i sada se prikuplja sve za hladne dane, da se prezimi. Kada dođe proleće, rat će se nastaviti punom dinamikom, i već se pripremaju tehnika i džebana za to vreme
Na sreću, ne živimo u tridesetim godinama dvadesetog veka, ali smo se zaglibili u drugoj deceniji dvadeset prvog. U kojoj meri je to sreća, ostaje da vidimo. Istorija nas opominje, ali to danas ništa ne znači, ukoliko je ikada nešto i značilo
Pred novim premijerom nalaze se velika iskušenja. Britanija se nalazi u ekonomsko-energetskoj krizi. Vlada Liz Tras je “prokockala” poverenje tržišta i Riši Sunak će biti prinuđen na niz nepopularnih mera, da bi obuzdao deficit i sprečio nov veliki pad vrednosti giltova. Pored toga, Sunak je, kao i Trasova, premijer bez “izbornog mandata”. Da bi vladao bez raspisivanja izbora, Sunak mora da obezbedi podršku poslanika svoje stranke
U Dauning stritu se za šest godina ugrejalo pet premijerskih stolica, što svedoči o tome koliko je teško u praksi primeniti ijedan pozitivan aspekt Bregzita
Potvrđene su tvrdnje stranih stručnih posmatrača da će kroz dugi rat Rusi imati veliki problem kako da izrade dovoljne količine nove municije, jer naručene su iranske balističke rakete kratkog dometa. Posle dronova, sada se nabavlja novo ključno sredstvo i to sistemi koji, ironično, vode poreklo od starih sovjetskih raketnih sistema
Kina svoje lidere veoma pažljivo, svestrano i dugo priprema za državničke poslove koji ih očekuju. Kao potpredsednik republike, Si Đinping je posetio oko šezdeset država pre nego što je postao predsednik Kine
