HDZ pod istragom
Kasica-prasica Ive Sanadera
Istrage protiv bivšeg premijera Ive Sanadera dovele su i do istrage crnih fondova HDZ-a i uloge aktuelne premijerke Jadranke Kosor. I to u najnezgodnijem trenutku, uoči parlamentarnih izbora 4. decembra
Kategorija: Svet
Grčka
Otrovni zagrljaj kapitalizma
Malo dalje od komunističkog bloka u kome demonstranti viču da "narod vuku u bedu" da bi spasli banke i nose crvene barjake na kojima piše "narode, u protivnapad", grupa demonstranata u Solunu maršira sa grčkim zastavama. Čini se da pripadaju nacionalističkoj desnici. Govore o "gubljenju nacionalnog suvereniteta", kažu da vlada slepo sluša šta kaže Trojka i vodi ekonomiju u "dehelenizaciju", da se u bescenje rasprodaju društvena preduzeća, prirodno bogatstvo i grčke banke. Viču da "Nemci ponovo dolaze", da će sledeće godine, kada narod bude jedva preživljavao sa bednim platama i penzijama, Grčka preći u tuđe ruke, u ruke stranaca...
Kraj Moamera el Gadafija
Grupni portret s mrtvacem
Krvavi građanski rat u Libiji za sada je okončan nekrofilnim performansom u koji se pretvorila Gadafijeva smrt. Mada je premijer Mahmud Džibril na svečanosti u Bengaziju naciji objašnjavao da je čovek koji je najodgovorniji za sva zla u poslednje četiri decenije mrtav, mnogobrojne plemenske, etničke i rasne podele koje postoje među Libijcima nisu počele sa Gadafijem, i njegovom smrću se neće ni završiti
Vreme očaja
Jadi po anonimnom Grku
"Grčka će možda na kraju izbeći bankrot, ali neće ga izbeći i stotine hiljada Grka koji su zbog ekonomske krize ostali bez imovine, prihoda, dostojanstva pa i života", piše stalni saradnik "Vremena" Georgios Stamakos u svojoj knjizi Bankrot.gr – Dužan kao Grčka, koja na grčkom uskoro izlazi iz štampe. Dok se talas štrajkova i protesta sve više širi Grčkom, a Grci MMF, Evropsku centralna banku i Evropsku uniju sve žešće doživljavaju kao narodne neprijatelje i zelenaše, objavljujemo odlomke iz knjige koju je u originalu potpisao anonimni Grk, a koja dočarava kako Grci doživljavaju krizu
Dalaj-lama
Reinkarnacija za budućnost Tibeta
Dalaj-lama je nagovestio promene i pokrenuo talas nagađanja – mogao bi da ugasi instituciju dalaj-lame, možda će za života imenovati svog naslednika, a ukoliko to ne učini, ostaviće detaljne pisane instrukcije. U nekim medijima spekuliše se da bi sledeća inkarnacija mogla da bude čak i žena van Tibeta
Vreme kapitala
Istorija pohlepe
Kao dobar model kako bizarno unutrašnje zlo jednog pojedinca nanosi bol stotinama i milionima nejakih, pohlepa je od Dantea do Olivera Stouna nezaobilazna tema u umetnosti. Ali isto tako i u istoriji politike
Vreme protesta
Ogorčeni svih zemalja
Prošla subota u svetu je protekla u znaku opšteg nezadovoljstva i ogorčenosti zbog načina na koji funkcionišu finansijska tržišta, besa usmerenog protiv banaka i otpora političkom i tržišnom sistemu koji podstiče pohlepu manjine na uštrb većine. U preko osamdeset država, u više od hiljadu gradova, demonstranti su protestovali protiv "raspištoljenog" kapitalizma
Turska i Evropska unija
Nadobudni kandidat
Većina u Evropskoj uniji ni posle šest godina pregovora neće ni da čuje za ulazak Turske. Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napredovanju pristupnih procesa govori o zastoju. Turska je dopingovana svojim privrednim rastom i ulogom vodeće snage "arapskog proleća", koju je sama sebi pripisala. Ipak, ambicije Ankare koče pitanje Kipra i unutrašnji problemi
Dvostruki veto u Savetu bezbednosti
Zašto kažeš Sirija, a misliš na Libiju
Mada se u SB diskutovalo o Siriji, svima je bilo jasno da iznad svega što se govori lebdi senka Libije. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je, pravdajući upotrebu veta, rekao da su autori teksta rezolucije odbili da uvrste ruski predlog odredbe o zabrani strane vojne intervencije u Siriji, i da bi predložena rezolucija otvorila put vojnoj akciji. "To znači samo jedno, da naši partneri u SB UN ne isključuju ponavljanje libijskog scenarija", rekao je Medvedev. Veto protiv novih sankcija Siriji uložila je i Kina
Vreme protesta
Vesela okupacija Volstrita
U stotinak američkih gradova održavaju se protesti zbog pohlepe jedan odsto najbogatijih koje organizuje pokret bez lidera "Okupiraj Volstrit". Demonstranti nose parole "Kraj korporativnog blagostanja", "Vreme je za revoluciju!", "Zaustavite rat protiv radnika" ili "Milijarderi, vaše vreme je isteklo". U Evropi marširaju "indignadosi", čiji protesti se najavljuju u desetak gradova
Egipat – Obračun sa Koptima
Druga strana egipatske revolucije
Dok su mirno protestovali u Kairu, hrišćanske Kopte napali su radikalni islamisti. Umešala se vojska koja je bornim kolima gazila i pucala bojevom municijom na hrišćanske demonstrante. Državna televizija javila je da Kopti ubijaju egipatske vojnike. Poginulo je 25 ljudi, među kojima tri vojnika, povređeno je oko tri stotine. Hiljade ljudi prisustvovalo je sahrani ubijenih Kopta u Kairu i protestovalo protiv vojnog režima
Grčka groznica evrozone
Davljenik u crvenom mastilu
Korozivna nesigurnost prati krizu suverenog duga obeležena bojaznošću da nastupa debakl "državne akumulacije dugova" teške 7,8 biliona evra, strah da će Grčka bankrotirati, da će se zaraza preneti dalje i da će biti dovedena u pitanje sudbina evrozone. U utorak je agencija Mudis oborila kreditni rejting Italije, čiji dug iznosi 1,9 biliona evra, sa "Aa2" na "A2"
Švedska
Mali globus i knjiško ćebe
Izvan evrozone, u skandinavskim zemljama, novi talasi ekonomske krize razbijaju se o lokalne fjordove. Poučena krizom iz devedesetih godina, koja je ostavila trag na celoj generaciji, Švedska je našla neočekivan kurs – kreativnost
Finska
Mis Evrope
Za šezdeset godina prošli su put od najsiromašnije do jedne od najbogatijih država Evrope. U osnovi razvoja je poverenje u sistem u kome skoro sve radi kako treba. Dva puta zaredom Finska je izabrana za zemlju u kojoj se najbolje živi
Rokada u Kremlju
Povratak u budućnost
Premijer Vladimir Putin biće predsednik, a predsednik Dmitrij Medvedev premijer, odlučeno je prošle subote na partijskom kongresu Jedinstvene Rusije. Ishod parlamentarnih izbora 4. decembra i predsedničkih marta sledeće godine niko ni ne dovodi u pitanje. Dok borci za demokratiju i zapadni mediji kritikuju primopredaju državne vlasti pri partijskom vrhu i autokratsku rusku vlast, zapadne vlade prećutno, a predstavnici privrede otvoreno izražavaju olakšanje zbog "kontinuiteta političke stabilnosti"
Palestina – Zahtev za priznanje u UN
Obećana zemlja
Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev
Rasprava o »Bafetovom zakonu«
Oporezivanje milionera
Kada je Voren Bafet, težak 50 milijardi dolara, napisao da plaća procentualno manji porez od svoje sekretarice, to je inspirisalo američkog predsednika Baraka Obamu da predloži zakon o većem oporezivanju najbogatijih. Ideju podržava dve trećine američkih birača, pa i Bil Gejts, i francuski i nemački biznismeni, ali ona ima i žestoke protivnike: mnoge milijardere, a i "reganovce" i "fridmanovce", koji su bili i za "zatvaranje javnih parkova", a sada se protive takozvanom Bafetovom zakonu
Italija
Loše sa tendencijom ka gorem
U utorak je agencija za rejting Standard & Purs oborila kreditni rejting Italije. Državne obveznice Italije tako se ocenjuju samo kao "principijelno sigurna investicija" s negativnom tendencijom. Premijer Silvio Berluskoni bio je preneražen i S&P optužio da ima političke motive. To je dodatni udarac za zemlju čija je državna kasa prazna, čija vlada paketom mera rigidne štednje pokušava da ubrza privredni rast i spreči nesolventnost koja joj preti
Grčka
Tantalove muke i Sizifov posao
Dok se Grci bune da ne mogu još više da stežu kaiš, poverioci, države evrozone i Evropska centralna banka traže uvođenje dodatnih oštrih mera kao uslov za finansijsku pomoć bez koje bi Grčka bankrotirala. Dok jedni tvrde da Evropska unija spasavanjem prezadužene Grčke spasava samu sebe, drugi kažu da je Grčka rupa bez dna, da joj spasa nema, da su Grci nedisciplinovani, te da su to bačene pare evropskih poreskih obveznika
Bliski istok, Severna Afrika i turska ekspanzija
Rasplamsavanje starih sukoba
U Kairu su demonstranti zauzeli izraelsku ambasadu. Ankara preti da će njena ratna mornarica probiti pomorsku blokadu Izraela u pojasu Gaze. Turska i Izrael zamrzli su vojne i sve druge sporazume i opozvali ambasadore. Ankara preti da će turski ratni brodovi sprečiti i postavljanje platformi za eksploataciju gasa ispred kiparske obale, u kojima učestvuju i izraelske firme. Atina najavljuje odmazdu ukoliko dođe do "napada na Kipar". Turska se sve više ponaša kao regionalna sila i lider muslimanskog sveta i sve jasnije napušta ideju o približavanju Evropskoj uniji. Izrael gubi ono malo partnera koje je imao u regionu, u kome zveckanje oružjem preti da preraste u oružane sukobe
Čile
Novo lice komunizma
"Mi ne želimo da poboljšavamo aktuelni sistem, mi želimo korenite promene, da se na obrazovanje ne gleda kao na potrošačku robu, da obrazovanje bude pravo koje država garantuje svima", poručuje Kamila Valjeho, lider studentskih protesta u Čileu, član komunističke partije i nova pop ikona levičara svih meridijana. A mogla je da postane i foto-model
Lični stav – Kina
Tajna kineskog kapitalizma
Suštinska razlika između protestantske etike koja stoji u temeljima zapadnog kapitalizma i etike kineskog kapitalizma, nastale iz bogatih kineskih religijskih tradicija, jeste da je prva izrazito individualistička, dok je druga umereno kolektivistička. Tako se pred našim očima rađa ono za šta smo, ubeđeni da kolektivizam asociramo sa komunizmom, a individualizam sa kapitalizmom, mislili da je oksimoron – "kolektivistički kapitalizam"
Nemačka formula za uspeh
Kad se radi, radi se
Statistički dokazi su potvrdili da Grci rade godišnje 2119 časova, Španci 1654, Francuzi 1554, dok Nemci rade samo 1390 sati. A ipak je nemačka privreda najproduktivnija, držeći se principa "raditi manje, a zarađivati više ", ili, kako to kaže kancelarka Angela Merkel, "manje radnika, a više performansi". Nemački radnici prave upola kraće pauze od južnoevropskih radnika i ne prekidaju posao da bi zapalili cigaretu
Krhko primirje na Sinaju
Božji i drugi ratnici
Najžešći teroristički napadi na Izrael u poslednje tri godine, izraelska odmazda, civilne žrtve, rakete domaće radinosti, kolateralna šteta, ubistvo egipatskih vojnika, krhko primirje koje ne drži: Najnovija eskalacija na Sinaju i u Pojasu Gaze preti da ugrozi egipatsko-izraelski mirovni sporazum koji je osnova stabilnosti u ovom neuralgičnom delu sveta
