Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama
U Srbiji su pod firmom "evropskih" zakona predlagani i donošeni neki restriktivni i strogi zakoni kakvih nema ni u jednoj "vodećoj" zemlji EU (ovo vodećoj shvatiti kao zemlji tradicionalne demokratije, stare članice Evropske zajednice ili još starije Zajednice za ugalj i čelik), ponekad ni u jednoj zemlji članici EU, pa čak ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji. Ne bi valjalo da "evropsko" zakonodavstvo u Srbiji posluži kao izgovor za suzbijanje slobode
Prvostepena presuda Haškog tribunala kojom su tadašnji general HV Ante Gotovina i tadašnji komandant Specijalne policije MUP RH Mladen Markač osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora zbog zločina tokom i posle operacije "Oluja" avgusta 1995, detonirala je u Hrvatskoj eksploziju protesta za koje je eksploziv marljivo postavljan mesecima. Crkva, HDZ, desnica i braniteljske udruge slutili su, svi odreda, na šta će taj proces izaći, pa su se i pripremali. Tu, međutim, ima nekih protivrečnosti s kojima se na kraj ne može, svoj galami uprkos
Reč demokratija u postrevolucionarnom Egiptu postala je šifra za novac, pa Egipćani i dalje svakoga dana demonstriraju po Kairu i širom zemlje tražeći da se Mubarak i njegovi saradnici koji su "pokrali milijarde" što pre izvedu pred sud, jer "što vreme više prolazi, para je sve manje". A očekivali su da će dolaskom demokratije ispružiti ruku i dobiti onoliko novca koliko im treba
Budžet SAD za tekuću godinu izglasan je posle žestoke rasprave u poslednji čas. Mnogi analitičari smatraju, međutim, da je to bila tek pretpremijera za igru nerava koja predstoji prilikom kongresne rasprave o gornjoj granici do koje SAD smeju da se zaduže, a limit je 14,3 biliona dolara i mogao bi da bude probijen sredinom maja
Migel Mana, mladi inženjer iz Lisabona, kaže: "Kupio sam audi, a imao sam za punto. Kupio sam luksuzan stan na obali, a nisam imao ni za garsonjeru, izgledalo je lako." Kako za Migela tako i za državu, došlo je vreme suočavanja sa posledicama prekomerne potrošnje i života iznad sopstvenih mogućnosti. Finansijska pomoć Brisela od 80 milijardi evra uslovljena je oštrim paketom štednje koju Lisabon mora da sprovede
Avganistanci gaje veliko poštovanje prema poeziji, ali ne kupuju knjige. Književno tržište ne postoji, jer je stopa nepismenosti još suviše visoka, a i ljudi imaju mnogo većih briga
Dosadašnji bilans "arapskog proleća" ne opravdava ushićenje koje je širom sveta propratilo početak "buđenja naroda". U Tunisu i Egiptu su Ben Ali i Mubarak sišli sa vlasti, ali korenitih promena nema na vidiku. Sporadični protesti u Tunisu traju i dalje, na trgu Tahrir u Kairu demonstranti traže sprovođenje onoga za šta su se borili; u Libiji besni građanski rat, u kome zapadna koalicija bombardovanjem podržava pobunjenike; u Jemenu i Bahreinu vlast se brutalno obračunava sa demonstrantima, trese se i Jordan, a došao je red i na Siriju
Ruka ostada (maestra) Zafara brzo se kreće po žicama, zvuk tradicionalnog avganistanskog instrumenta rubaba je negde između zvuka koji proizvode indijski sitar i italijanska mandolina. Slušamo i posmatramo: jedan od gostiju sedi pored svog kalašnjikova. Borbeni avion preleće iznad našeg koncerta i zaglušuje muziku na nekoliko sekundi. Rat se oglašava zvonjavom telefona: dogodio se napad na sedište Civilne misije UN u gradu Mazar-e Šarifu, poginulo je izgleda osmoro ljudi, možda više. Na snagu stupa najviši stepen uzbune
Nekada smo po holandske sireve, farmerke ili tehniku morali da idemo u inostranstvo. Danas u Srbiji svega ima. Ali, da li smo osim robe "uvezli" i trgovačku ljubaznost
Ima perioda kada interesovanje sveta za neki rat polako počne da opada, uglavnom kada predugo traje, poput sukoba u Avganistanu, ali rat u Libiji još nije ušao u tu fazu. Doduše, posle početnih uzbuđenja kada je izgledalo da Gadafi samo što nije pao, pukovnikovog kontranapada, munjevite odluke koalicije zapadnih zemalja da vojno intervenišu, u poslednjih nekoliko dana kao da su stvari ušle u rutinu, bar za one koji u događajima ne učestvuju. No, kao u dobro režiranom komadu, porast napetosti i rasplet se tek očekuju
Jedan bauk kruži Evropom, bauk socijalnog nezadovoljstva. Nakon što su u jesen prošle godine milioni Francuza protestovali protiv penzione reforme, u Londonu je prošle subote oko pola miliona ljudi demonstriralo protiv rigoroznih mera štednje. Vladajućoj koaliciji poručili su: "Isti ste kao Tačerova, samo još i gori", "Režite rat, a ne javni sektor", "Moj tata to ne može da plati", "Kako možete mirno da spavate". Na mnogobrojnim plakatima pisalo je i "Ostavite Libiju na miru"
U subotu pre podne je u udarnim vestima svih svetskih medija netačno objavljeno da je voda oko turbina nuklearne elektrane Fukušima oko 10 miliona puta radioaktivnija od dozvoljene vrednosti. Srećom, nekoliko sati kasnije to je demantovano
Prvi libijski avion u letu primećen je 24. marta, kada je francuski E-3F "avaks" otkrio neidentifikovani cilj u vazduhu blizu Misrate, istočno od Tripolija; u presretanje su poslati avioni i, prema francuskim izvorima, jedan libijski avion uništen je na zemlji. Dva dana kasnije francuski avioni uništili su još pet "galeba" i dva helikoptera u Misrati dok su se navodno pripremali za dejstva po ciljevima na zemlji
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"
Beogradski kafići vrve od ljudi. Kada naruči piće, gost smatra da je "zakupio" svoje mesto na neodređeno vreme. Ni kelner ga ne požuruje. "Tamo negde" u Evropi, makar u kafićima na onim popularnim lokacijama, valjda znaju da je vreme novac. I za onog ko u restoranu radi i za onog ko u njemu sedi. Sada je samo pitanje, kome je bolje – nama ili njima
Jagma za jodom koji navodno štiti od trovanja radijacijom početkom nedelje imala je bizarne posledice širom zapadnog sveta – u nizu klinika uvećao se broj prijavljenih slučajeva trovanja jodom zbog prekomernog, i iznad svega, nepotrebnog unošenja ove zaštite od paranoje
Na Fejsbuku se okupljaju mladi ljudi, koji po pravilu nisu previše zainteresovani za politiku. Međutim, ako im se pristupi na mestu koje je njihovo "prirodno stanište", na način koji im je interesantan i uobičajen, od tih mladih ljudi može se napraviti armija simpatizera i glasača
Odnos Japanaca prema katastrofama je bitno drugačiji od našeg. Za početak, utvrđivanje broja poginulih nije prvi prioritet, najpre se brine o spasavanju onih kojima se može pomoći pa se tek onda broje žrtve. Nigde se ne mogu videti ljudi koji nariču. Tu i tamo televizija snimi nekoga ko se zaplakao. Ali oni koji su izvučeni iz ruševina ili blata umesto da zahvaljuju spasiocima i sudbini, izvinjavaju im se što su morali da ih spasavaju
U svetu ima 1209 milijardera koji ukupno raspolažu imovinom od 4,5 triliona dolara, od čega jedna trećina pripada Amerikancima. I dok su zbog svetske krize siromašni prošle godine postali još siromašniji, ona je pogodovala gomilanju bogatstva bogatih: časopis "Forbs" zabeležio je 214 novih imena na listi milijardera
Nekoliko velikih gradova na severu zemlje pretrpelo je strašna razaranja, a u celom Japanu dramatično je oštećena infrastruktura, putevi i pruge. Sa zemlje su gotovo zbrisani priobalski gradovi Minamisanriku, Rikuzentakata, Ofunato i Ocuči. Oko 4,4 miliona domaćinstava je ostalo bez struje, a oko 1,4 miliona bez pijaće vode. Saobraćaj je u kolapsu. Zapaljene su rafinerije u Sendaiju i Ičiharu kod Tokija, a popustila je i brana Fudžinuma, plaveći dodatno nova područja. I posle svega, nakon zemlje i vode, iz vazduha je stigao i treći "jahač apokalipse" – smrtonosni radioaktivni materijal iz reaktora elektrane Fukušima
Gadafijeve oružane snage napreduju u čitavoj Libiji. U utorak po podne libijska državna televizija je javila da je grad Adždabija već "kompletno pod kontrolom i da ga vojska čisti od naoružanih bandi", dok zapadne agencije prenose izveštaje o borbama u samom gradu. Moamer el Gadafi je rekao da pobunjenici imaju samo dva izlaza – bekstvo ili predaju, a njegov sin Seif al Islam poručuje stanovnicima Bengazija i drugih gradova na istoku zemlje, za koje kaže da su "taoci terorista": "Imam samo dve reči za našu braću i sestre na istoku: Mi dolazimo." Pobunjenici očajnički traže vojnu pomoć i uvođenje zone zabranjenog letenja
