Bez sumnje, proces naplate u postupku izvršenja često može biti izazovan i nepredvidiv, ali zbog suštinske važnosti prava deteta na izdržavanje ipak mu treba pružiti priliku. Tim pre ako uzmemo u obzir da dete kao poverilac u ovom postupku treba biti oslobođeno troškova, pa je u tom smislu olakšano i većini dostupno da makar pokušaju
“Siromaštvo na decu ostavlja duboke posledice. Smatraju da su nevidljivi, nebitni, da ih niko ne primećuje i da ne zaslužuju ljubav. Za njih je muziciranje način da shvate da vrede, da mogu da postignu mnogo, čak mnogo više nego što su i sami očekivali” – Đurđa Papazoglu, direktorka programa “Muzika nade”
Imam neke poznanike, nekada smo bili i prijatelji, koji su u svoje vreme bili članovi Saveza komunista, pa DSS-a, pa sad SNS-a… Veliki broj ljudi nema nikakvu ideologiju, jedina ideologija im je vlast. A tu su i navijači te vlasti, pa još je Nušić pisao o tome, o podaničkom mentalitetu, i Domanović u svom “Vođi“, Tito nam je bio ljubičica bela, pa Milošević, a sada ovaj. Slikao sam Bogdana Bogdanovića, kada je austrijski novinar pravio intervju sa njim, i Bogdanović je tada ispričao svoje viđenje pomenutih – Tito je bio Al Kapone, a Milošević je jajara sa Kalenićeve pijace. Posle izvesnog vremena jajara postaje bogotac. Neko je rekao da ga Vučić podseća na čovečiju ribicu. Od te čovečije ribice, metiljave, bledunjave, ma nikakve, on je sad postao kao neko i nešto, “tišina tamo“, “ćuti“, “vi lažete, nisam to nikad rekao“
Jezički roboti poput ChatGPT i Geminija nakon 2023. godine nepovratno su promenili svet. Međutim, dok razgovara sa vama, svaki od ovih AI programa formira rečenicu samo tako što pravi predviđanje koja je najbolja sledeća reč koju u rečenici treba izgovoriti. To radi. To radi zapanjujuće. To radi zapanjujuće vešto
Na kraju ove 2023. godine tokom koje je proliveno toliko krvi i tolikim ljudima nanet neizmerljiv bol, sa velikim strahom razmišljam da li nova 2024. godina može da bude još strašnija. Ako se zagledamo u istoriju, odgovor nam se neće svideti
“U malim kulturama sve što je drugačije, novo, neuobičajeno i subverzivno teško i sporo se prihvata. Ta pojava se zove provincijalizam. Male kulture strahuju od suštinskih duhovnih i fizičkih promena. Srbi se toga plaše kao promaje. Male kulture same sebi postavljaju granice, ograde, okove i predrasude. One su često sami svoji robovi”
O njima čujemo da su ljudi koji dobro zarađuju uz fleksibilno radno vreme. Međutim, da li je zaista tako jednostavno? Koliko radi dostavljač hrane da bi imao pristojnu zaradu? Koja radna prava (ne)ostvaruje? Kako su to rešile neke evropske zemlje
Današnja fudbalska scena na mnogo načina podseća na to vreme zla i propasti iz devedesetih. Tu ne pomažu megalomanski i preskupi novi stadioni, niti milionska ulaganja u bahate projekte Zvezdinih i Partizanovih uprava, a ponajmanje podmićivanje huliganskih grupa
“Imao sam mali Portastudio, sa kojim si mogao na kaseti da napraviš četiri odvojena kanala, što je za mene bilo fenomenalno. Mogao si da snimiš odvojeno gitaru, bubanj, glas, prateći vokal i to je bilo to. Tu je veliku ulogu odigrao pokojni Kornelije Bata Kovač, sa kojim sam već sarađivao oko nekih pesama za Zdravka Čolića. On je čuo te moje demo snimke i rekao mi odmah: “Dolazim kod tebe sutra u 8 ujutru” – što je meni bilo grozno jer nisam tako rano ustajao – sa idejom da odemo u PGP i zakažemo termine za snimanje albuma. Odemo tamo i Bata im stvarno kaže: “Ovo moramo da snimimo”. Njemu se, inače, najviše dopala pesma Papaline, mada je na kraju Berlin bio prvi hit. U PGP-u je tad snimalo mnogo narodnjaka, svi u Studiju 5, a mi smo onda uletali u termine vikendom, kad su narodnjaci išli da sviraju negde”
Košarkaško nasleđe koje su za sobom ostavili velikani poput profesora Nikolića, Ivkovića, Žeravice, Kićanovića, Slavnića, Dalipagića, Bodiroge, Đorđevića, Danilovića i mnogih drugih, sigurno je jedan od razloga zbog kojih se u Srbiji na košarku gleda kao u Južnoj Americi na fudbal, dakle, kao na religiju, pitanje života i smrti, stvar kućnog vaspitanja i tradicije. Košarkaški teren je svetinja, bilo da se radi o betonu u parku iza zgrade ili poprištu finala Svetskog prvenstva i NBA lige. Ljude u Srbiji, večno zaljubljene u magičnu igru pod obručima, mora radovati činjenica da su svoje ljubimce gledali kao najvažnije aktere evropskih i svetskih takmičenja tokom ove godine
Milorad Dodik je nebrojeno puta u svom obrušavanju na Bosnu pripisivao Andriću rečenicu: “Gdje prestaje logika, tu počinje Bosna i Hercegovina”. Ko je bivšem učeniku srednje prehrambene škole, smjer prerada mesa, hoću reći Miloradu Dodiku, došapnuo ovaj u najnevinijoj varijanti apokrifni citat, ostaje misterija. Emir Kusturica? Ako jeste, tvrdim da to nije mogao čuti u Drugoj sarajevskoj gimnaziji, koju smo i Kusturica i ja pohađali istih godina, čak cijelu školsku godinu izborno čitali posebno Andrića
“Predugo svjedočimo praksama koje se baziraju na zloupotrebama službenog položaja i ovlašćenja, najčešće iz političkih razloga. Evidentne su bile brojne nepravilnosti i nezakonitosti, uključujući ilegalna i protivzakonita praćenja ljudi i mnogo drugog negativnog. Nastaviti s takvim postupanjem jednostavno nije opcija”
“Naša potreba da uradimo nešto dobro vezana je za samu žrtvu naše dece. Naša deca su žrtve, ali žrtve čega? Ja dolazim do zaključka da su žrtve ovog društva. I onda stalno pokušavamo da osmislimo tu žrtvu, da joj damo neki smisao, da bude pokretač za nešto bolje u ovom društvu. Zato smo i istupili javno i nalazimo snagu u tome. Ali, kad činjenično pogledate – niko nije preuzeo odgovornost, procesi idu sporo ili ne idu uopšte, 3. maj medijski je zaboravljen… Vi već znate rečenice koje će se čuti u medijima, znate ono: ‘Danas se navršava pet meseci od tragičnog događaja…’ I to je sve što će se čuti…”
Iza nas je dvanaest meseci od kojih mnogi neće biti zapamćeni po dobru. Sa nekim od tada otvorenih problema ulazimo i u 2024. Šta su bile najčešće reči na ustima građana i teme obrađivane u medijima
“Meni se čini da mladi nisu svesni koliku oni snagu kao kolektiv imaju i koliko se vlast plaši njihove reakcije”, kaže Pavle Cicvarić. “Kada vidim kako ovaj režim laže u medijima kada kaže da živimo u demokratskom društvu, ne mogu iz etičkih razloga da ostajem nema”, nastavlja Emilija Milenković. “Ovo što se dešava trpi 6,5 miliona ljudi i ja zaista ne mogu da verujem da smo mi toliko ‘ubijeni u pojam’ i samo se pitam dokle ćemo više”, zaključuje Nikola Ristić
Nekoliko dana nakon protesta i intervencije policije ispred Skupštine grada Beograda, u pritvoru leže neki studenti i srednjoškolci pod nejasnim okolnostima. Policija i tužilaštvo koje nije našlo za potrebu da dva meseca ranije zadrži u pritvoru Milana Radoičića iako je sam priznao da je organizovao teroristički čin u Banjskoj 24. septembra, sada tretira klince kao teroriste
“Voleo bih da moj lični pečat u filmovima jeste kombinacija panka i novinarstva. Ali, moram da kažem, ja još uvek učim i filmski jezik me sve više i više zanima. I sve sam više posvećen njemu. Nadam se da će u narednim filmovima to gledaoci moći da primete.”
Imao je Ozren bradu, kratku par dana,
ali kad je novu lutku napravio, obrijao mu je bradu.
Sad je malo više gospodin.
Marija će njega na sastanak zvati, telefonom,
ali da mnogo priča, neće mu to dati.
Nema ona vremena, mora da radi na fakultetu.
Ovo je knjiga iskrenosti. Iskrenost ovoj autobiografiji daje sinkopirani džez ritam. Ritam kratkih rezova, ritam u kome nema suvišnih znakova. Ili, blažena težina riječi
„Da li znate da policija nijednom nije reagovala na prijave posmatrača u toku izbornog procesa kada ste imali ljude koji kupuju glasove ili imaju paralelne spiskove“, objavio je Savo Manojlović na društvenoj mreži Iks obraćajući se američkom ambasadoru u Srbiji Kristoferu Hilu
