Knjiga žalosti
Ubistvom Zorana Đinđića oživela je već davno zaboravljena institucija knjige žalosti. Ispred Vlade Srbije, ispred sedišta Demokratske stranke, u ambasadama, na mnogo mesta na internetu,...išlo se od zahvalnosti, preko izraza očaja do tvrdnji o nastavku započetog
Ubistvo u kontekstu
Među onima koji su označeni kao naručioci ubistva Zorana Đinđića svakako ima i ljudi koji su okrvavili ruke tokom minulih ratnih godina, zatim za potrebe bivšeg režima ubijali političke protivnike i "po kući", i na kraju se vratili svojim redovnim mafijaškim poslovima, pričajući uzgred o patriotizmu, s ambicijom da se sačuvaju i od odlaska u Hag i od domaćih zatvora. Ili s ambicijom da u haosu koji bi nastao ponovo postanu instrument neke nove vlasti
Analiza
Tragedija od 12. marta transformisala je Zorana Đinđića u politički simbol poput mrtvog Kenedija. Simbolični mit, međutim, ne može da vodi politiku. Vlasti se mora i sada reći da se uozbilji i koncentriše
Diplomatski odjeci
"Neophodno je preispitati evropsku politiku prema Srbiji" i "treba pokazati viši stepen razumevanja za prilike u njoj", poruke su čelnika briselske diplomatije Havijera Solane i Krisa Patena
Lik i delo
Premijer i potpredsednik Demokratske stranke
Anatomija zločina
Policija je smesta aktivirala sva svoja saznanja o svemu što i oni i ostali znaju već godinama i počela da skuplja razne kontroverzne bizmismene i žestoke momke sa vrelog beogradskog asfalta, ali i iz cele Srbije. Top-lista se za nekoliko dana svela na sedam-osam traženih likova, na čelu sa Legijom i Dućom. Privedeni su i Jovica Stanišić i Franko Simatović i ko zna ko još; vlasti su otvoreno saopštile da je organizovani kriminal imao podršku iz određenih krugova policije i državne bezbednosti
