Štampani mediji u Srbiji
Tiraži domaćih štampanih medija smanjeni su krajem 2008, broj oglasa drastično je pao, čaršijom već nedeljama kruže katastrofične storije o "generalnom čišćenju" redakcija. Ipak, prave posledice svetske ekonomske krize na ovdašnju štampu još ne mogu da se procene, a vlasnici, urednici i novinari za sada mogu da se pouzdaju samo u svoju moć preživljavanja u nemogućim uslovima
Evropska iskustva – Francuska
Predsednik Sarkozi podržao je mere za ublažavanje krize u pisanim medijima koje će francusku državu koštati po 200 miliona evra godišnje u naredne tri godine
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) (V)
Jedan rat na granici između prava i morala
Ekonomsko savetovanje
Ekonomski savet Demokratske stranke Srbije, sa Nenadom Popovićem na čelu, predstavio je svoju strategiju za izlazak Srbije iz ekonomske krize. Iz DSS-a navode da je najbitnije razvijati domaću privredu i povećavati njenu konkurentnost, jer je u uslovima krize ekonomski protekcionizam nužna mera
Poljoprivreda
"Mi smo sadili duvan zbog premije, inače po ovoj ceni ja ne bih sadio nikada, ne ja, nego svi... Niko, bre, niko", kaže Danilo Stojković, uzgajivač duvana iz Preševa
Vreme uspeha
Devizne rezerve Narodne banke Srbije su u januaru smanjene za 166,8 miliona evra i na kraju tog meseca su iznosile 7993,6 miliona evra
Portret savremenika – Duško Vujošević
Iako godinama prisutan, trener KK Partizana još nije dostigao svoj najveći uspeh – lokalnom heroju treba dodatni vetar u leđa da bi ga voleli i oni koji nisu na strani tima koji predvodi
Portret savremenika – Jovica Stanišić
"Uvek sam bio za kompromise, ja sam muzičar po vokaciji, nisam policajac", Jovica Stanišić u razgovoru sa haškim istražiteljima 19. novembra 2001.
Život u Centralnom zatvoru
U Okružnom zatvoru u Beogradu mobilni telefon košta 800 evra, a za boks cigareta može da se naruči zastrašivanje svedoka telefonom
Iz ličnog ugla – Kratak pregled raspadanja (4)
To što je neko idealan predsednički kandidat, ne znači i da će biti idealan predsednik. A to kakav je Boris Tadić predsednik, iako je gotovo neopazice već zagazio u drugu godinu svog drugog predsedničkog mandata, još uvek niko ne može sa sigurnošću reći. Pune četiri godine svog predsednikovanja on je proveo u kohabitacionoj zavetrini, pojavljujući se i oglašavajući samo onda kad to on ili njegovi savetnici nađu za shodno, više brinući o svom i stranačkom rejtingu nego o važnim državnim poslovima – kojih, pošteno govoreći, nije baš mnogo ni imao
Narodna skupština
Svedočanstva sa skupštinskih sednica iz vremena Kraljevine Srbije, a potom i SHS, pa Jugoslavije, pokazuju zabrinjavajuću sličnost sa ovim današnjim: odgovori vlasti na poslanička pitanja svedoče o nemoći, neuspehu i odsustvu želje za rešavanjem problema onih kojima je to posao, ali i o sklonosti onih koji postavljaju pitanja da priliku iskoriste za ličnu promociju
