U poređenju sa 17. martom 2004. godine, kada je uništeno na desetine svetovnih i verskih objekata, ubijeno 20, a proterano više stotina ljudi, današnje prilike na Kosovu mogle bi zaista da izgledaju mnogo bolje, ali je veliki broj problema srpske zajednice ostao
Kuda s lešom? To pitanje, dozlaboga banalno u kriminalističkim romanima i filmovima, nije mali problem u stvarnom životu pravih ubica, kako pokazuje policijsko iskustvo. U načelu, bez leša je teško optužiti nekoga za ubistvo, mada se događalo zbog pouzdanih svedoka i drugih dokaza. Taj mračni problem kriminalci rešavaju na razne načine
Bilo je nekog istočnjačkog šarma u tome što su putnici, zatečeni u tramvaju u Bulevaru kralja Aleksandra, strpljivo čekali dok vlasnik automobila parkiranog na šinama završi hitnu kupovinu. Prevagnulo je kontinuirano gunđanje nezadovoljnih Beograđana zbog haotičnog bulevarskog života i saobraćaja. Grad Beograd je doneo odluku da počne realizaciju ovogodišnjeg najvećeg projekta rekonstrukcije najduže ulice na Balkanu u okviru Projekta obnove Beograda
Tragičnom smrću u 32. odnosno 22. godini, Ksenija Pajčin i Filip Kapisoda priključili su se spisku poznatih ličnosti koje su stradale nasilnom smrću. Ipak, imajući u vidu detalje iz istrage koji su poznati u trenutku pisanja ovog teksta (utorak uveče), koji kažu da je najverovatnije reč o ubistvu i samoubistvu, jedno od njih dvoje je definitivno prva estradna ličnost iz Srbije koja je – ubijena
Kako "Vreme" saznaje u Državnoj lutriji Srbije, tokom igara "RTS licitacija", "Grand auto" i "Grand licitacija" stiglo je nešto manje od deset miliona SMS-ova. Ukupno je zarađeno 515 miliona dinara. Prema nezvaničnim procenama, "obični" igrači dobili su manje od pet odsto nagrada u svim SMS licitacijama
Najveselije mesto Biznis foruma na Kopaoniku je, naravno, bila filijala jedne kafane iz okoline Novog Sada, sa orkestrom koji od pesama "nema šta ne zna". U uglu, primetio sam i premijera Cvetkovića sa saradnicima i nekoliko direktora što javnih preduzeća, što stranih banaka – ali ni u ovoj kafani niko nije mogao zasigurno da ustvrdi – jal se veseli, jal se ne veseli
Medijski preeksponirani ljudi na estradi nose psihološki teret veći od onoga s kojim se bore obični ljudi – oni nemaju privatni život, njihove strasti, sporovi, mane, ekscesi plen su jedne razuzdanosti, medijske gladi za tračom i za spletkom. Priče o njima se gutaju jer ljudima utonulim u sivilo svakodnevice stvaraju san. Za njih je to često košmar. A i taj košmar gladna publika halapljivo guta tešeći se time da i bogati plaču. Te smrti su uvek socijalno ogledalo, one bleštavom svetlošću osvetljavaju društvo i sa one tamne strane i otkrivaju njegove zapretene poroke
Ako je ova nevelika odšteta porodici Stambolić početak ispravljanja posledica zločina iz nedavne prošlosti, to valja pozdraviti. Ako je to tek incident s kojim se Država izvlači od odgovornosti za svoje zločine, možda smo napaćenim Stambolićima kupili malo tišine i zaborava koje kao porodica nakon svega zaslužuju, ali nismo kupili tišinu i zaborav za ostale žrtve čiji najbliži još čekaju naše priznanje da ih još boli ono o čemu mi danas i ovde, kao saučesnici Države, još uvek ćutimo
