Operisani pacijenti bi do kraja nedelje trebalo da se vrate u Srbiju. Sa sobom će poneti zdravo srce, lepu uspomenu, termo-čarape i posebne prsluke, kao i brošuru na srpskom jeziku u kojoj su detaljno opisani zdravstveni problemi koje su imali, zahvati kojima su podvrgnuti, terapije koje ih očekuju, saveti kakav život smeju da vode, kojim poslovima i hobijima smeju da se bave, pa čak i – kad smeju da počnu ponovo da vode ljubav i koliko često to smeju da čine
Imperija Bogoljuba Karića, koja je izgrađivana decenijama, raspala se u paramparčad tokom nekoliko prvih nedelja 2006. Odjednom su otkriveni različiti dokumenti, odjednom se došlo do neverovatnog spiska nepokretne i pokretne imovine, odjednom su detektovani putevi odlivanja novca iz države. Kako tako "odjednom", zašto baš tada i zašto ne ranije, pitanja su na koja i dalje nema odgovora
Upaljen valjak, upaljen bager, upaljen i kamion kiper, sa svoji doš’o ministar Mrkonjić i odma’ rek’o da sve ima plane pre roka. Onda ugašen valjak, ugašen i bager, kamion kiper, sve to otišlo na zasluženi ručak, koji jedino ministar obavio pre roka
Zaboravilo se, nekako previše brzo i revnosno, da je bezmalo ista retorika kojom Srbiju danas plaši Zukorlić, tokom devedesetih, a bogami i kasnije, bila Ugljaninov zaštitni znak i politički specifikum
Dobro, a jesam li to ja srećan, sada kada su nekadašnji Mali Brabonjci dobili ime i lice, a možda, možda dobiju i zakonsku kaznu? Jesam, utoliko što je bilo strašno važno da policija uradi svoj deo posla, i što ga je ona i uradila, verujem, savesno i profesionalno. To nije važno zbog mene, jer mene to neće raštanglirati, nego zato što je ovo poslednji od poslednjih trenutaka u kojima se možda još i mogu uspostaviti elementarne moralne, civilizacijske i zakonske regule koje razdvajaju jedno uređeno društvo normalnih ljudskih stvorenja od horde divljaka u kojoj je glavni onaj ko ima najdeblju štanglu, pardon, močugu
Iseljavanje Srba u izbegličkim kolonama, mrtvi pored puta, jad i plač starica i muškaraca – slike su koje nam se još motaju po glavama. Petnaest godina kasnije Srbija i Hrvatska nisu ni blizu zajedničkog stava oko toga šta je bila i zašto se dogodila Oluja. Nema sloge čak ni oko njenih posledica, broja mrtvih, nestalih i prognanih, a jednako je teško i onima koji su ostali u Srbiji i onima koji su se vratili u Hrvatsku
"U nekim katastarskim opštinama imamo tapijski sistem još iz doba Turaka, katastarske planove i podatke u već zaboravljenim austrougarskim mernim jedinicama, i nakon 120 godina izradiće se katastarski planovi u razmerama koje ima ceo svet. To je težak i odgovoran posao, naročito jer zemljišne knjige nisu uredno ažurirane, jer nije postojala obaveza prijavljivanja promena na nepokretnostima, ali i zbog stava da što je društveno, to je svačije, a na kraju ispade da je ničije… Mi sve to sada treba da pročistimo, da uz validnu dokumentaciju ‘presečemo’ čije je šta, da napravimo evidenciju iza koje može da stane država"
Naizgled, nije se dogodilo ništa spektakularno i prevratno. Pa ipak, već i sama činjenica da se ovde u protekla četiri meseca više pisalo o starom guverneru upućuje na zaključak da se promenilo nešto bitno, kako u privrednoj situaciji u Srbiji tako i u odnosu snaga u "zoni moći" koja određuje našu privrednu politiku
"Vreme" saznaje od izvora iz vrha srpske policije da uhapšeni Žuža i Mladenović pripadaju jednoj od ekstremnih podgrupa Obraza. Njih je policija ranije locirala. Žuža je bio uhapšen za vikend, a u ponedeljak je policija zajedno sa BIA uspela da locira i uhapsi Mladenovića blizu Lepenskog vira. Ova dvojica do sada nisu bila poznata "organima gonjenja". Jedan je sa Novog Beograda, a drugi iz Rakovice. Izvor je potvrdio da je policija uradila posao u saradnji sa BIA i da je ta saradnja odlična. Za sada nema saznanja da je iza ove dvojice stajala neka veća organizacija, ali će dodatna istraga dovesti i do novih saznanja
