"Osim navoda iz ‘Njujork tajmsa’ da je Ratko Mladić bio nadziran do februara 2008. godine, nemam nikakve druge informacije o tome", kaže za "Vreme" direktor Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom Dušan Ignjatović
Izgleda da je jednom od tvoraca ovog modela mnogo lakše, a sigurno i politički isplativije, da u medijima kritikuje opoziciju i prethodnu vladu Vojislava Koštunice nego da ponudi konkretna i realna rešenja za oporavak srpske privrede
Od kada je video-nadzor instaliran u školama, smanjen je broj incidenata. Jer, ne samo da premotavanje snimka pomaže da se nakon neprijatnog događaja vidi šta se stvarno desilo, već on deluje i preventivno. Samo saznanje da su kamere tu čini da se đaci ponašaju drugačije. I ne samo đaci, već i oni koji bi im prilazili u školskom dvorištu
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Cenili smo što je "Vreme" htelo da promeni svet oko sebe i objektivno izveštava. "Vreme" je jedini medij koji nam se tada obratio i koji je želeo da u svet pošalje objektivnu sliku o dešavanjima u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji
"Slučaj kolumna" je doprineo da mnogi, naročito sa one strane koja je s prezirom posmatrala Karleušin svet i one koji taj svet vole, priznaju banalnu istinu da i u tom svetu ima i glupih i pametnih, i dobrih i loših, a najčešća je, kako to kod većine ljudi biva, mešavina svega pomenutog
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
Za razliku od navijačkih grupa, u slučaju ultradesničarskih organizacija, bar na prvi pogled deluje teško ustanoviti delovanje "usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka. Lideri ovih organizacija gotovo nikada ne pozivaju otvoreno na nasilje, u javnim nastupima nikada eksplicitno neće reći na šta tačno misle kada, na primer, učesnicima Parade ponosa poručuju: "Čekamo vas" ili "Gotova je"
Naši građani ne znaju ko je bombardovao Dubrovnik i šta se desilo na Ovčari, u Srebrenici, Sarajevu, ali su složni oko toga da su među narodima za raspad Jugoslavije najviše krivi Hrvati
Tokom proleća i leta 1992. Mladić je imao pune ruke posla: valjalo je ustrojiti srpsku vojsku u Bosni i zacrtati granice nove države, koja je po Kradžićevom mišljenju trebalo da se prostire na oko dve trećine teritorije BiH. Problem je bio, kako Karadžić primećuje na jednom sastanku, što se unutar tih granica nalazilo mnogo Muslimana. Situacija se i politički iskomplikovala, ubrzanom transformacijom krnje SFRJ u Saveznu Republiku Jugoslaviju
Za investicije u neki novi tehnološki nivo četvrte generacije Telekomov profit nije dovoljan. Uostalom, on je već danas neefikasniji od većine operatera u okruženju i ostvaruje, na primer, pet puta manji prihod po zaposlenom od Telekoma Slovenije i dva i po puta manji takav prihod od Telekoma Hrvatske
Vest je bila da niko nije nastradao a u tom kontekstu nije ni važno ono što je suština: na stadionima na kojima nema prave igre ljudi se bave drugim stvarima
