General Delić sklopi beležnicu i generalski stupi za govornicu, srpski i libijski oficiri su završili iste akademije, pa ako smo mi ‘99. uspešno odbranili svoju zemlju, zahtevam da i libijski oficiri uspešno vode svoju vojsku do pobede...
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Da li LDP gubi nešto izlaskom Vesne Pešić iz stranačkih organa i Poslaničkog kluba? Svakako. Ovi gestovi ugledne političarke ne mogu da prođu bez posledica, ako ni zbog čega drugog ono zato što je Vesna P. jedan od simbola te partije
Dve godine nakon početka sa radom Komisije za utvrđivanje činjenica u izvršenju smrtne kazne nad generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem nismo odmakli daleko u odgovoru na pitanje gde su pokopani zemni ostaci vođe Jugoslovenske vojske u otadžbini
Kod današnjeg tumačenja istorijskih činjenica ima toliko stranih i pomodnih "teorija", individualnih eksperimenata i ostataka starog i tvrdokornog da je nemoguće u okviru same nauke izvršiti neku akademsku klasifikaciju. Ideologija i dnevnopolitički interesi su ipak odlučujući, jer oni distribuiraju materijalna sredstva
Kad neko pomene Dražu, morao bi da pomene i čitav niz nadasve zanimljivih istorijskih ličnosti, kakav je – da počnemo s njim – dr Stevan Moljević. Još nije Kraljevina Jugoslavija pošteno ni ispustila svoju napaćenu dušu, a Moljević je već sastavio svoj "memorandum" od 30. juna 1941. Taj spis – u trenutku kada je Treći rajh na vrhuncu moći – opisuje buduću raspodelu teritorija bivše Jugoslavije, ali i okolnih država – jednoga dana, kad pobedimo
Reč je o ustaljenoj scenskoj formi koja počinje novinskim napisima o drastičnim poskupljenjima ovoga ili onoga za svakodnevni život važnog i bez čega se ne može, a završava se mudrim i odlučnim potezom socijalno odgovorne vlade kojim poskupljenje biva sprečeno, odloženo ili svedeno na prihvatljivu meru
