Ljudi se tamo useru od straha, ali zavisi valjda i kako je ko vaspitavan. Ja nikada nisam bio plašljiv ni gadljiv, možda smešno zvuči, ali gledao sam kao mali kada se kolju svinje, pa sam mogao i da skupljam ljude bez pola glave. Nisam imao ružne snove, ali jesam nesanice, pet-šest godina. Ustane keva u šest ujutru i pita me: "Što si ti tako rano ustao?", a ja nisam ni spavao
Većina članova kluba pokrajinsku ponudu glatko je odbila. Kako je tada objasnio Ivan Filko, petostruki državni prvak, za koga kažu da je legenda jedriličarstva, ponuda je teško razumljiva: "Da li, ako hoćete da mi pomognete, moram prvo da vam dam sve što imam? Šta će mi onda pomoć"
Početak postupka po krivičnom delu oružane pobune vratio nas je na neke nerazjašnjene detalje, a kroz iskaze Čedomira Jovanovića pred tužilaštvom i Nenada Milića u novinama. Opet se javlja priča o tome da šta bi izvesna osoba mogla da ispriča, ali neće ili ne sme. A šta ako nema šta da ispriča? Mnogo je tu politike, što nije dobro. Nekako izgleda da LDP laje ispod pogrešnog drveta
Defile stranih menadžera u trpezarijama naših vodećih političara u ovim kriznim vremenima, naši "tajkuni" verovatno gledaju sa mučninom u stomaku. Možda se i s njima nekad večeravalo, ali nikad javno baš uoči izbora, a čini se i da je "sistemsko posluženje" koje im je servirano bilo daleko skromnije od onoga koje se sada nudi stranim ulagačima
Bio sam tamo četiri meseca i dvadeset dva dana, tenkista. Najteže čega se sećam je bilo kada je sve stajalo. Pogine čovek sa kojim si jeo i pio, ulica pod paljbom, on leži mrtav i trune sedam dana, a mi ga gledamo
Ljudi uče školu da bi živeli bolje i da bi živeli od svog rada. Mislim da je to smisao obrazovanja, i tako posmatrano, znanje jeste roba. Sa druge strane, kada se radi o obrazovanju, novac ne sme da bude prioritet, jer je obrazovanje javno dobro koje daje šansu svim strukturama. I u tom smislu, obrazovanje, odnosno znanje nije roba
U Vukovaru je bilo gadno što su kada smo mi prošli došli lešinari, tako smo ih zvali. Dolazili su traktorima, kamionima, krali su sve što je moglo da se ukrade, od crepa sa kuće do nameštaja, garderobe. Ni danas, posle dvadeset godina, nije mi jasno kako ljudi mogu da imaju takvu savest
Čovek je u opakom iskušenju da i povodom ovog istraživanja konstatuje kako je stepen šizofrenosti javnog mnjenja srazmeran idiotizmu srpskih političara
