Srpski fudbal je bio u naslovima širom sveta tokom 2012. godine. Nažalost, ne u pozitivnom svetlu, iako su zaista postojale stvari za slavlje: Partizanova peta titula zaredom, ulazak Donjeg Srema u Superligu, Avram Grant je još jednom otpušten, i pojavio se mladi talenat poput Lazara Markovića
Usluge službe "Pomoć u kući", za koju grad Beograd godišnje izdvaja više od 330 miliona dinara, danas koristi više od 2000 starijih Beograđana. Od januara, taj broj će biti veći, a kvalitet usluge još bolji
Ovdašnja publika dobija upravo ono što želi. TV program koji omamljuje i obećava. TV program pakosne sirotinje kojoj vlast daje ono što ona želi da vidi – virtuelnu pravdu, velike i teške reči, megafon za psovke i mračan kutak za anonimne odašiljače mržnje. Tu nema čvrste programske šeme, nema kritičnog tona, nema pogleda ni glasova izvan sistema – TV program je burleskna mešavina seksa, skandala, političke estrade i crne hronike – u najavi
Love, a ulovljeni u godini izborne deobe plena, borbe protiv korupcije i satanizacije bivšeg režima, nalaženja trajnog i održivog rešenja za Kosovo i Metohiju nastavka neprekinutih i beskrajnih evropskih integracija
Delovalo je kao da su učesnici tribine, umesto međusobno, govorili jedan mimo drugog: srpski zvaničnici (iz Ministarstva unutrašnjih poslova, omladine i sporta i Fudbalskog saveza Srbije – FSS) gotovo po automatizmu, deklarativno su navodili da Srbija nije rasistička zemlja, da u Srbiji nema rasizma, između ostalog, i zato što u Ustavu i zakonima tako piše, a pomenuto je i "poznato gostoprimstvo srpskog naroda". Deni Linč iz engleske organizacije Kick it out upitao se: "Kako zapravo možete da znate tako nešto?" Time su postignuta dva efekta: voljno ili nevoljno ovdašnje minimiziranje događaja u Kruševcu i izvesno osećanje promašenosti teme – govoreći o nasilju u sportu mnogo više nego o rasizmu, u prvi plan je izbio drugi deo naziva tribine
"Radim sa igračima koji su bili na meti majmunskog skandiranja, bacane su banane na njih, što mislim da je užasno. Time praktično kažete ‘ti nisi ljudsko biće, ti si gorila, majmun’. Mislim da moramo da prepoznamo i shvatimo šta se događa na drugoj strani, na strani koja je izložena nasilju"
Na kraju smo 2012. godine, možda najteže u poslednjoj deceniji. Procenjuje se da će bruto domaći proizvod biti manji od onog iz prethodne godine za oko dva odsto, a godišnja inflaciona stopa se opet podigla do blizu 15 odsto. Srbija je u ovoj, izbornoj godini bila blizu državnog bankrotstva, uprkos porastu javnog duga za oko dve milijarde evra i ukupnim državnim zaduženjima od oko 4,5 milijardi evra. Industrija je u recesiji, poljoprivreda se bori sa posledicama suše, vlada velika besparica, a strane investicije postaju retke. Standard građanstva je u padu za oko deset odsto. To je, u najkraćem, sumorni bilans 2012. godine u Srbiji. U takvim prilikama nije se lako odlučiti za pet "događaja godine", kad ima više loših nego dobrih. Evo šta mi smatramo da je u našoj ekonomiji obeležilo 2012. godinu
2012. godinu smo preživeli – smak sveta se nije dogodio, a mi smo uspeli da je završimo sa izvesnim pozitivnim pomacima i dugim spiskom reformi koje u 2013. godini moramo sprovesti ukoliko želimo da poslujemo, a pre svega da živimo u boljem okruženju
