Imao sam samo šesnaest godina kada se posle rata obračunavalo sa "domaćim izdajnicima". Pitam se šta bih činio da sam bio nekoliko godina stariji. Kako bih se odnosio prema onima koji su sarađivali sa ubicama mojih roditelja, ili makar nemo posmatrali kako odvode u smrt njihove sunarodnike, koji su normalno živeli sa svojim porodicama dok sam ja bio u nacističkim koncentracionim logorima. Da li bih i ja streljao "u ime naroda"
Partizan juri sedmu vezanu a Zvezda svoju 26. titulu u istoriji, prvu od 2007. godine. Tokom sezone među navijačima se stvorilo uverenje da je čitava stvar nameštena, dogovorena i urgirana sa samog vrha srpske države i da je procena da Zvezda mora da bude prvak ovog proleća. Zbog takvog uverenja teško je predvideti i kontrolisati sve moguće sukobe brojnih navijačkih odreda i pododreda koji se u pripremi ovog aprilskog derbija mlate i sačekuju i po Srbiji i po Beogradu
Rezultati Drugoga svjetskog rata i njemu analognih sukoba ne mogu se promijeniti – poznato je tko su bili pobjednici, a tko je poražen – ali se tu pribjegava izravnoj revalorizaciji sukobljenih strana: rat je završio kako je već završio, ali tragedija je što nije pobijedila ona druga strana. Iako ta koncepcija ima svoje zagovornike i u Hrvatskoj i u Srbiji, ona je bazično oblikovana na Zapadu. U tom se smislu u Njemačkoj formiraju revizionističke škole, koje su posvećene preispitivanju uzroka i karaktera Drugoga (pa i Prvoga) svjetskog rata, te potpunom ili bar djelomičnom rehabilitiranju nacionalsocijalizma, relativiziranju ili čak i nijekanju razmjera ratnih zločina Wehrmachta u ratu, kao i holokausta, itd.
Konflikti u podeljenoj Ukrajini bude sećanja na smutna vremena od kojih je prošlo čitavo stoleće, kada je važilo da treba "biti ‘bele’ dok ne pocrvene, biti ‘crvene’ dok ne pobele..."
Danas važi jedno tužno pravilo – što je Zoran Kesić zabavniji i gledaniji, to lakše i brže nestaje sve ono zbog čega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu
"Samo budale mogu da kažu da su srećne, tako nešto i ne pomišljam da izgovorim. Umesto toga, kažem da sam zahvalan okolnostima i ovom društvu koje me je do te mere prihvatilo, pruživši mi šansu da radim nešto što volim. Dakle, imao sam sreću, ali ne mogu da kažem da sam srećan. Pogotovu živeći u ovakvom užasnom svetu"
Problem je što je u Srbiji poljoprivreda poligon za političke manevre: ministri se menjaju na godinu dana, državna struktura je nestabilna, poljoprivredni budžet je svake godine drugačiji... Čini se da urbani Beograd i beogradsku elitu poljoprivreda ne interesuje
Srbija je zemlja u tranziciji i verovatno je da će se u budućnosti priključiti Evropskoj uniji. Međutim, zemlja ima neprocenjivo nasleđe koje datira iz vremena kada je bila jedan od lidera Pokreta nesvrstanih. Nakon devedesetih su se javile nove tendencije, Srbija se okrenula Evropi i nekim novim prijateljima. Ali, sada se radujemo jer vidimo da se javljaju nagoveštaji da Srbija ponovo obnavlja te svoje odnose iz prošlosti
Da je kojim slučajem do sada izgrađen Južni tok, tranzit ruskog gasa preko Ukrajine sveo bi sa na simbolične količine, čime bi Ukrajina izgubila na strateškom značaju, a Rusija "pokupila šnjur": sa strane sigurnosti snabdevanja Evropa bi bila namirena za sledećih tridesetak godina što bi, takođe, Rusiji na isti period obezbedilo sigurno tržište i – svi srećni. Svi osim "prekoatlantskog partnera" – Amerike, kojoj bi izgradnjom Južnog toka i marginalizacijom Ukrajine iz ruku bio izvučen značajan končić
