Tamo gde nema slobodnih medija i gde je političko organizovanje labavo, u polje visokog napona između privatnog domena i javne vlasti kao najvažniji smešta se forum, diskusija. Tribinski diskurs u stvari tada postaje poslednje pribežište za bilo kakvo propitivanje vlasti
U organizaciji Žena u crnom, u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, u ponedeljak 6. jula, gostovali su aktivisti španskog Podemosa. U Evropi vlada strah da bi na talasu uspeha grčke Sirize i ova levičarska partija mogla da dođe na vlast na parlamentarnim izborima koji će se održati do kraja godine
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države
Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine
Ideja o mirnodopskoj Evropi ne može slepo da počiva na neoliberalnim principima, već samo na socijalističkoj ideji o pravičnoj raspodeli bogatstva. Zvuči naivno? Zvuči amaterski? Možda. Ali je tako
Većina Nemaca je za izbacivanje Grčke iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel je poznata po tome da pomno osluškuje očekivanja birača. Međutim, pitanje je da li je spremna da na sebe preuzme odgovornost za presedan koji bi urušio EU kakvu danas poznajemo
Većina hrvatskih medija – od HRT-a nadalje, tj. naniže – Dragana Vasiljkovića (na slici) već naziva "ratnim zločincem"; ni "navodnim", ni "optuženim", nego upravo tako. Pretpostavka nevinosti, uostalom, u Hrvatskoj važi samo za njihove "hrvatske vitezove"; kapetan Dragan već se smatra za nespornog, gotovog i spakovanog
Desnom obalom Save, od Brankovog do mosta Miladina Zarića (Starog železničkog, tj. Starog savskog) godinama prolazi biciklistička staza koja spaja Dorćol i Adu Ciganliju. Tuda Beograđani šetaju, a migranti sa severa Afrike i Bliskog istoka spavaju ispod mostova i odmaraju se pre nastavka putovanja ka Zapadnoj Evropi. Ako je verovati gradskim vlastima, taj deo obale će do 1. septembra postati promenada "Beograda na vodi". Šta to tačno znači – nije baš jasno
Građani Grčke su na referendumu ubedljivom većinom dali podršku premijeru Aleksisu Ciprasu da odbije "ultimatum" kreditora. Grčka vlada s optimizmom najavljuje "nastavak" pregovora polazeći od toga da je institucije EU neće ostaviti na cedilu
Institut za javnu politiku, čiji je direktor Vladimir Beba Popović, dobio je od Evropske komisije 127.500 evra za projekat "Ženska vlada Zapadnog Balkana". Taj će projekat promovisati rodnu ravnopravnost i ženska prava. Sve bi bilo divno, da Beba Popović nije temeljno urušio ugled i život jedne žene – aktivistkinje Vanje Ćalović, i to na najprljaviji način, seksualnim kompromitovanjem. Na odluku EK reagovale su 52 nevladine organizacije iz regiona
Posle referenduma o odbacivanju evropskog paketa štednje za svoje evropske i briselske kolege, iritantni grčki ministar finansija Janis Varufakis podneo je ostavku ne bi li premijeru Aleksisu Ciprasu olakšao pregovore koji mu pod novim okolnostima predstoje sa kreditorima i evropskim finansijskim institucijama. Ali, problem koji pred evropskim i grčkim akterima postavlja egejska dužnička kriza je više od matematike
