Rodoljub Šabić i Saša Janković nemaju ništa na svojoj strani. Imali bi možda zakone, da se nije ispostavilo kako je za gaženje zakona u ovoj zemlji dovoljan bager i fantomka. Bez njih dvojice, građani Srbije takođe nemaju nikoga na svojoj strani
"Fokus priče o "Beogradu na vodi" mora da bude na tome zašto vlast našim novcem priprema gradsko zemljište i poklanja ga svojim bliskim prijateljima, ortacima da, takođe za naše pare, zidaju zgrade i od njih prave sebi profit. Kroz svoj rad otkrili smo skandalozne, nedopustive stvari za koje javnost mora da zna, preko kojih nećemo da pređemo i koje moraju da dobiju epilog u vidu odgovornosti"
Mada istaknuta kao prioritet svake vlasti poslednjih godina, borba protiv korupcije u praksi se svodi na medijske najave, hapšenja pred kamerama i veliki broj krivičnih prijava bez epiloga na sudu. Optužnica ima malo, presuda još manje, a kazne su najčešće uslovne, pokazuje šestomesečno istraživanje CINS-a
"Nemam ja ništa protiv da vlasnik poljoprivrednog zemljišta proizvodi ono što hoće, ali sam protiv toga da država plaća to što on hoće da proizvodi, već samo ono zašta nauka i struka kažu da postoje komparativne prednosti – voćarska, vinogradarska i stočarska proizvodnja. Apsurdno je davati subvencije nekome ko ima 20.000 hektara za ratarsku proizvodnju koja je potpuno automatizovana, gde se faktor čovek svodi samo na rukovaoca poljoprivredne mehanizacije: oni rade 15 dana u godini, koliko je potrebno da se završi ceo ciklus proizvodnje bilo pšenice, bilo kukuruza, šećerne repe, soje, suncokreta, dok se u stočarstvu radi 365 dana i 365 noći. A šta su uradili ovi naši vrli agro-biznismeni kada su pokupovali poljoprivredne kombinate? Prvo su otpustili radnike i stoku"
Tajming, redosled i kauzalnost zbivanja na Radio-televiziji Vojvodine na najbolji način demantuju tvrdnju premijera da nije bilo "upliva politike". Naprotiv, sve skupa, da parafraziram Džona Kina, izrazit je simptom ćiftinske političke bezočnosti usmerene na upravljanje medijima
