Čovek čija je medijska zastupljenost statistički dominantna u odnosu na bilo koga drugog na javnoj sceni, a pozitivni prikazi brojčano neuporedivi s negativnim, stalno je nesrećan i nezadovoljan zbog načina na koji ga mediji predstavljaju. Kako bi ilustrovao razloge za svoju frustraciju, on izlaže tekstove, izjave i karikature koji ga čine nesrećnim, a koji istovremeno čine jedan promil ukupnog medijskog sadržaja koji se na njega odnosi
Tužilaštvo može nešto da utvrdi tako što da nalog policiji da nešto istraži. Da li vi stvarno mislite da će policija, gradska policija, da utvrdi da je kriv načelnik gradske policije? Vidite, ja u tu opciju ne verujem. Sa druge strane, tačno se zna ko je to rušio, čiji su bili bageri, kog preduzeća, tačno se zna da je među maskiranim licima bilo policajaca, od toga jedan je bio visokog čina... To je opšte poznato u gradu, a i ne mogu da posle dokazujem o kome je reč. Pogledajte ko konkuriše za brojne projekte u gradu, koja firma, pa vidite da li su slučajno njihovi... Prvo, nijedan bagerista se ne bi usudio da ruši ako je zgrada pod naponom. Drugo, nijedno privatno preduzeće – osim neke kriminogene grupe – ne bi ljudima oduzimalo imovinu i telefone, i na neki način onemogućavalo kretanje
Poglavlja 23 i 24 prva se otvaraju i poslednja zatvaraju, ali u slučaju Srbije tu je i poglavlje 35, koje se odnosi i na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ukoliko u bilo kojem od tih poglavlja ne bude napretka, Evropska komisija ima na raspolaganju mogućnost obustavljanja pregovora o ostalim (kad se i to desi) otvorenim poglavljima
Za manje od šest godina Komunalna policija Beograda je prešla put od "našeg bobija" ("Vreme", 936) do najprezrenijeg organa vlasti u glavnom gradu. Beograđani ne priznaju autoritet ove institucije i organizuju peticije za njeno ukidanje, a među godišnjim nagradama za ekologiju, koju od 1983. dodeljuje Drugi program Radio Beograda, etiketu "Crni list" za najvećeg zagađivača u 2014. dobila je Komunalna policija Beograda "zato što i posle pet godina njenog postojanja nije uspostavljen komunalni red"
Jedna od osnovnih teza ovog teksta jeste da Aleksandar Vučić svojim karakterom i načinom vladavine jeste glavni generator permanentne političke krize i nestabilnosti u zemlji. I to sada postaje gotovo očigledno. Nije sporno da je on glavni politički "čimbenik", da ima najveću podršku i najveću moć u zemlji. Nema sumnje da se, čak ni kada je u punom formatu, tu vlada i ministri malo ili nimalo pitaju i odlučuju o bilo čemu bitnom. Ali se tu ponovo vraćamo na pitanje forme i njenog značaja. On se navikava da ne samo faktički nego i bukvalno vlada bez vlade i bez parlamenta. Građani se navikavaju na takvo stanje kao redovno. Ljudi u svim institucijama to počinju shvatati kao normalno. I to nipošto nije dobro, čak i kada bi se na taj autokratski i vaninstitucionalni način i moglo dugoročno upravljati zemljom. A ne može
