Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Ako bi, uopšte, bilo zakonskog osnova (doduše, ova vlast je na slučaju Savamale dokazala da ume da pogazi i zakon i Ustav) da se srpski vojnici priključe ruskoj humanitarnoj akciji u sirijskom gradu Alepu, postavlja se pitanje kako bi jedna osiromašena i neopremljena vojska (a i država) bila u stanju da pomogne jednoj ruskoj armiji? Drugim rečima – su čim ćemo pred Putina
Direktan prenos sednica Skupštine Srbije bio je najzabavniji program u aktuelnoj TV ponudi. Mandatar je govorio 14 sati, pa se još i žalio da mu je zabranjeno da govori. U parlamentu se više raspravljalo o društvenoj mreži Tviter nego o pravcu u kom će zemlju voditi upravo formirana vlada. Kako je moguće da tvitovi poslanika povređuju Poslovnik, ko je u Skupštinu uveo konje, a ko od poslanika ima običaj da zavija tokom sednice, te da li je čeri paradajz posan ili ne. O tome su raspravljali ljudi kojima su glasači poverili izvršnu i zakonodavnu vlast
O uspesima naše dece na naučnim olimpijadama gradi se mit koji svima prija. To je zanimljiva vrsta "zavere" u kojoj prećutno učestvuju i deca, i roditelji, i nastavnici, i direktori škola, i lokalni političari, i novinari – svima njima savršeno odgovara slika da smo bolji nego što uistinu jesmo
Ko s Tuđmanom tikve sadi, završi u nemačkom zatvoru. Zdravko Mustač i Josip Perković, bivši načelnici jugoslovenske i hrvatske državne bezbednosti, ljudi koji su 1989. i 1990. uveliko pomogli dolasku na vlast Franje Tuđmana i HDZ, i kasnije pod njegovim režimom obavljali veoma osetljive poslove iz oblasti bezbednosti, dobili su u prvostepenoj presudi Višeg zemaljskog suda u Minhenu – doživotnu robiju. Tamo su ih oterali upravo oni ekstremni hrvatski emigranti kojima su omogućili povratak u zemlju, dali pasoše i nameštenja. A zašto? Zato što su nekada davno dali ubiti emigranta Stjepana Đurekovića...
Organizacija "Ujedinjenje ili smrt" pokrenuće čitav jedan istorijski proces koji je u isto vreme i oslobodilački i teroristički i anarhistički. On je, takođe, povezan i sa svim mogućim agenturama – austrijskim, ruskim, svakojakim
