Dok su trajali ratovi u bivšoj Jugoslaviji, sankcije i izolacija Srbije, Aleksandar Vulin je putovao u Južnoafričku Republiku i na Izbor za mis sveta koji se održavao na Sejšelima. I ne samo to. "Znate, on je bio ratni huškač sve vreme, on je i dan-danas ratni huškač", kaže za "Vreme" predsednik udruženja Srpski ratni veterani Mile Milošević. Da li su to kod Vulina kad je zašao u četrdesete godine života došle do punog izražaja njegova zanesenost i opijenost likom i delom Če Gevare, čuvenog argentinskog revolucionara i gerilskog vođe
Premijerka Srbije Ana Brnabić pomenula je digitalizaciju kao jedan od najvažnijih zadataka nove vlade. Niko ne kaže da digitalizacija nije važna, ali to je ipak samo jedna kockica u mozaiku Srbije kao informatičkog društva. Da bi digitalizacija donela značajniju korist čitavom društvu, potrebno je, pre svega, informatički opismeniti stanovništvo i iskoreniti siromaštvo, omogućiti ljudima da uživaju u savremenim i lako dostupnim tehnologijama umesto da svakodnevno brinu o goloj egzistenciji
"Čovek mora da bude predodređen za biznis. Svoje lično umeće počeo sam da prepoznajem i pokazujem dok sam igrao hokej. U trenucima kad se stvara karakter i ličnost, prepoznaješ i naučiš jednu veliku stvar koju smo Bojan i ja naučili – da znamo da izgubimo. To je velika stvar u biznisu. Sport nas je zajedno izgradio da budemo lideri. Druga najveća stvar u biznisu je kompromis. Šta je moja tema o kojoj želim da govorim? Uspeh vezan za kompromis. Moj i mog ortaka Bojana Milovanovića. Kompromis je suština našeg uspeha"
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
"Mi nismo ubili Aleksandra Obrenovića da bi Aleksandar Karađorđević vladao isto onako kao što je on vladao. Mi jesmo protivu Pašića, ali to je samo stoga što on više misli na stranku nego na narod i državu", objasnio je Apis svoje i držanje crnorukaca na Solunskom frontu prema prestolonasledniku i premijeru. Sve i da je mogao, drugačije nije želio. Račun za taj stav polako je ali sigurno dospevao na naplatu
Promene koje Srbiju i druge države regiona vode ka načinu života koji već ima dobar deo Evrope podrazumevaju da oko tih promena postoji društveni konsenzus – a on je nemoguć bez uključivanja civilnog društva, građana i građanki, ekspertskih grupa, instituta i drugih nedržavnih aktera u političke i društvene procese
Skupštinski hol se već uveliko ispraznio. Čak ni konobari više ne špartaju sa poslužavnicima između proređenih zvanica. Ministri i poslanici vladajuće koalicije odavno su se evakuisali i luksuznim limuzinama odjezdili iz Doma Narodne skupštine u vrelu julsku noć. A novoizabrana premijerka stoji sama između dve zastave i prima kurtoazne čestitke otpravnika poslova i drugih čestitara po službenoj dužnosti. Nigde ministra, ili barem nekog od potpredsednika Vlade, čak ni nekog pomoćnika, člana porodice ili protokol-majstora da joj pravi društvo. A to je trebalo biti veče njenog ličnog i političkog trijumfa i vrhunca
