Aleksandar Vučić je rado viđen gost u Berlinu. U Nemačkoj ga, naravno, ne viđamo kako se mlatarajući rukama dernja na ministre i novinare, već kako govori smireno, spojenih prstiju, i prekomerno zahvaljuje
Angeli Merkel za sve i svašta. Čitav njihov odnos može, međutim, da se svede na jedno: Kosovo
Vlast je na primeru "Južnih vesti" primenila do sada neviđenu metodu čiju je nezakonitost nemoguće dokazati, a koja, korak po korak, ukoliko se nešto pod hitno ne preduzme, vodi do sigurne propasti tog medija
Mada se sagovornici "Vremena" iz Pokreta slobodnih građana i Narodne stranke zalažu za blisku suradnju sa Đilasom, jasno je da od prihvatanja njegovog predloga za formiranje Saveza za Srbiju nema ništa. To, svakako, nije kraj opozicionih pregovora. U trenutku kada su spali na sedam posto podrške građana u Beogradu, udruživanje na osnovana iznetim u Đilasovom predlogu ili nekom sličnom predstavlja osnovni preduvjet za to da ih saslušaju u inostranstvu i da pokaže ozbiljnost i zrelost u zemlji
Sednica gradske skupštine na kojoj bi odbornici konačno izglasali da niški aerodrom "Konstantin Veliki" iz vlasništva grada Niša pređe u ruke Republike Srbije trebalo je da se održi 10. aprila. Sednica je otkazana do daljnjeg, iz redova Srpske napredne stranke moglo se saznati da će lično predsednik Aleksandar Vučić, kad uzmogne, doći u Niš i objasniti zašto bi za Nišlije i sve građane Srbije bilo bolje da aerodromom upravlja republička umesto gradske vlasti. Ne zna se da li će objasniti i da li to sve ima veze sa obavezama prema Vansiju, koncesionaru beogradskog aerodroma "Nikola Tesla". Ranije zakazani protestni skup u organizaciji Inicijative "Ne damo niški aerodrom" ipak je održan u devet časova ujutro, u vreme planirano za ključnu i spornu sednicu
Dok u Nišu traju protesti zbog odluke gradskih vlasti da aerodrom "Konstantin Veliki" prepusti na upravljanje državi, jedan slučaj iz Velike Britanije pokazuje da zračne luke mogu i te kako uspešno da rade pod okriljem opštinske uprave
"Ozbiljno nazadovanje kada su u pitanju demokratija i sloboda medija opažamo širom regiona tokom protekle decenije. Ipak, EU je ostala prilično tiha u vezi sa ovim događajima i utisak je da je EU voljna da pruži spoljnu podršku režimima sa znatnim nedostacima u smislu demokratskog upravljanja radi obećanja stabilnosti. Ovo ‘gledanje kroz prste’ ugrožavanju demokratije zarad stabilnosti nazivamo ‘stabilokratijom’"
Iako su nebrojeno puta pomerani rokovi za završetak prvih objekata na prostoru Savskog amfiteatra, taj prostor danas dobija neki izgled i izvesno je da će u nekom trenutku neki stanari biti useljeni u nebodere koji se tamo podižu. Jedino je problem što rokovi uvek nekako izmiču i jedino je izvesno da će se na tom prostoru još dugo zidati
Ako zbog opšteg stanja u društvu, opozicione apatije i odsustva bilo kakve spoljne podrške, trenutno i ne bi bilo mnogo koristi od izlaska iz skupštine, očigledno je da i ostanak u njoj, ovakvoj, sa ovakvim "sagovornicima" i ovakvim "pravilima igre" kakve svakodnevno demonstrira i nameće skupštinska većina, ima sve manje političkog smisla. (A o ličnom dostojanstvu da i ne govorimo.) Stoga mi se čini da "izaći ili ostati" zapravo više skoro da i nije pitanje, odnosno da je sa svakim danom sve manja dilema. Samo je pitanje – kad? I ono još važnije: Šta posle toga?
