"Odnos ekonomske politike prema privredi sav je u znaku dominacije politike i vlasti. Naša vlast se u privredu meša daleko više nego u većini drugih zemalja, ima nezdravu sklonost da komanduje u privredi, da vršlja po privredi, a to onda ima za posledicu da bi u raspodeli te podrške, u alokaciji tih sredstava i kreditnih olakšanja moglo da bude grdne pristrasnosti, da miljenici vlasti prođu daleko bolje od onih koji nisu sa vlašću tako čvrsto skopčani"
"Eventualna razmena Preševa i Bujanovca za sever Kosova kao ideja je naišla na žestok otpor i na samom Kosovu. Očigledno je ni ključni međunarodni akteri ne podržavaju. Tako da ideja o reciprocitetu u pravima sa pravima koje Kosovo garantuje Srbima jeste naša politička opcija"
Sudeći po najnovijim dešavanjima, Srbija ulazi u novu, prilično opasnu – za neke očekivanu – fazu proizvodnje, markiranja i dezavuisanja "unutrašnjih neprijatelja" i "stranih plaćenika": čitaj – organizacija i osoba koje imaju kritički odnos prema naprednjačkom režimu i većinskom vlasniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ovaj model se već primenjivao u Rusiji i pojedinim zemljama kavkaskog regiona i bio je zamajac surovog obračuna autoritarne države sa nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama. Možda ćemo uskoro saznati, s tim u vezi, i da li Srbija jezdi ka Evropi ili Aziji. Pre će biti ovo drugo
Čitav sistem "Oko sokolovo" mogao je da se smesti i u vozilo fiat 500L, koje se proizvodi u Kragujevcu, a znatno je jeftinije od "rendž rovera". Zašto nije? U uslovima tendera tačno je naslikan "rendž rover", u milimetar i kubik. A te uslove, gle čuda, ispunjava firma Britiš motors Srbija, čiji je vlasnik, gle još većeg čuda, Ostoja Mijailović iz Čačka, funkcioner Srpske napredne stranke i poslanik u dosadašnjem sazivu Skupštine Srbije
Sveopšta napetost, broj obolelih koji nikako ne pada, bes lekara, arogancija vlasti i Kriznog štaba, sumnjiva statistika i čudni rezultati pi-si-ar testova postaju polako deo svakodnevice. U aprilu su nas upozoravali na "novu normalnost" iako smo mi ovde davno zaboravili kako izgleda i stara normalnost. Poštenije je reći da živimo "novu nenormalnost"
Te 1992. godine, kada se na prostorima Jugoslavije sve usijavalo, Dukađin Lipa je sa svojom suprugom Anesom emigrirao iz Prištine u London. Tri godine kasnije, rodila im se ćerka Dua
Samoproglašeni predsednik ne vlada državom, već vlada ucenjenim bašibozukom, podtrpeznim kučkama i ližisahanima. Vežgaju i kevću da su Partizanova znamenja komunistička, pa ih treba skloniti. A stoti put ponavljam: 12.000 komunista ušlo je u rat, 9000 je poginulo. E, pa, neće moći promeniti ta partizanska znamenja, patriotska i građanska. Na Stadionu JNA, na Partizanovom stadionu još igraju Čajkovski, Bobek, Zebec, Milutinović, Šoškić, Galić, Jusufi, Kovačević, Vasović, Miladinović. Ne bih kročio na naš stadion kad bi se promenio grb, kao što ne bih ušao u Jugoslovensko dramsko pozorište da promeni ime. Jeste, tradicija je lepota koju čuvamo. Svako ko misli da može prebrisati partizanski ponos zajebao se
"Vidim samo kontinuitet, ne vidim ništa suštinski drugačije u naprednjacima nego što je bilo ikada, niti da će biti suštinski drugačije nakon naprednjaka. Uvek ćemo imati predsednika sa nabujalim egom kao što smo uvek i imali, i uvek ćemo imati te ljigavce kojima je on okružen i tu vrstu politike koja je sama sebi svrha"
Gradnja Spomen-hrama Svetog Save nije prvi put u središtu pažnje. Naprotiv, ova monumentalna građevina, čija je gradnja počela pre 85, a ideja o nastanku začeta pre skoro 130 godina, svedok je i akter raznih istorijskih zbivanja, odraz i pokazatelj promenljivih odnosa Crkve i države, simbol verskog i nacionalnog, te njihovog preplitanja. Patrijarh Irinej je šesti velikodostojnik na čelu SPC-a od kada su temelji postavljeni. Čini se zaista da od kada je Hrama, nije bilo tako dobrih odnosa crkvenog i državnog vrha kao što su danas. Imajući u vidu, međutim, kakva je danas država i kakve su vrednosti onih koji je vode, teško da je to dobra vest
