To što ste čuli (i videli tvitove) ljudi koji pozivaju na bojkot zaštitnih maski, što među bliskim rođacima ili prijateljima imate nekog ko vam šalje poruke sa poluistinama o famoznoj Grejt Barington deklaraciji, tvrdi da su mere štetnije od same zaraze, što vam je zid na Fejsbuku krcat Nestorovićevim hitovima – treba shvatiti kao prirodnu stvar
Da li ste doživeli trenutak prave, sveobuhvatne, samodovoljne sreće? Ne mislim na osećanje zadovoljstva, radosti, ispunjenosti. Ja ovde mislim na trenutak u koji je sabijena sva sreća ovog sveta, u kome ne postoji ništa drugo do pulsirajuća sreća, trenutak u kome bismo hteli da zaustavimo vreme, jer lepše, bolje, srećnije biti ne može
U svetu bez ideologije gotovo nerazumljivo zvuči priča o 1800 Jugoslovena koji su zbog svojih ideala dobrovoljno otišli u Španiju da se bore protiv fašizma. Svaka od tih sudbina bila bi roman za sebe. Za mnoge španske borce prave muke su počele tek kada je republika poražena i Španijom zavladao Franko. Oni koji su preživeli uživali su ugled "španske elite" u socijalističkoj Jugoslaviji. Od ove godine njihovi potomci, u znak zahvalnosti, mogu od Španije da dobiju državljanstvo
Tvorci Ethosa u svakom su smislu svesni konteksta u kojem prave svoju seriju, uključujući i sam žanrovski. Zato se njegove "emancipovane" junakinje, recimo, malo-malo pa sa svojevrsnom kulturnom nelagodom osvrću upravo na "turske serije"
Nijedan od ove trojice glumaca nije bio poželjan profil Bate Živojinovića ili Borisa Dvornika, ali su ih njihove mogućnosti transformacije učinile jednako delom tog almanaha slavnih čiji smo bili savremenici. Poslednje pop ikone zaista vredne našeg idolopoklonstva
Soderberg je veliki pripovedač američkog i svetskog filma, baš kao što je Meril Strip nepogrešivo veliko ime planetarno sagledavanog filmskog glumišta, te njihov spoj u ovoj konkretnoj stvaralačkoj epizodi donosi ono što je manje-više očekivano – vešto ustrojenu studiju karaktera u dovoljno živopisnim okolnostima
Deca kroz igru postaju bolji ljudi, a mi odrasli koji se družimo sa decom postajemo bolji i tolerantniji jer primamo njihov optimizam, kaže Ljubica Sikimić, koja je tradicionalne dečje igre sačuvala od zaborava
U prvom velikom intervjuu za domaće medije, godinu dana nakon imenovanja na tu funkciju, izvršni direktor kompanije SBB ocenjuje tržište telekomunikacija u Srbiji, govori o rezultatima svog rada, pritiscima konkurencije i planovima u vezi sa 5G mrežom
Frankenštajn nije ništa manje napet od Istrebljivača Ridlija Skota, a tekst ume da bude jednako uzbudljiv kao kada se dohvatimo Filipa K. Dika i Vilijama Gibsona. Možda nekome nije sajberpank ni Orvelova čuvena 1984, ali setite se samo telekrana i Velikog Brata
Nekada davno, u zemlji Srbiji, nekoliko entuzijasta odlučilo je da pokrene časopis o putovanjima. Pored dobrih ideja, znanja i snažne volje, nismo imali mnogo toga drugog. Čvrsta odluka da ostanemo samo svoji i ne pokleknemo pred uslovljavanjima mnogih koji su hteli da nas kupe i potkupe, doveli su nas do kratkotrajnog bitisanja na kioscima širom zemlje. Osam izdatih brojeva okupili su brojnu čitalačku publiku i stvorili neraskidive veze koje traju i danas. Međutim, priča koja sledi nije o "Dirižablu", vazdušnoj lađi i časopisu o putovanjima, već priča o prijateljstvu, čudnim sudbinama i Farskim ostrvima
"Danas sve suviše svetli. Blješti beda, vidi se iz aviona. Nema za mene mesta među stranim plaćenicima. Domaćina nikad nisam izdala. Pevam sve pesme na slavama i kad je dozvoljeno ljubim se tri puta. Umirem od ljubavi za svoju zemlju i sve češće odlazim u planine. Lepa je lepa Srbija, grozno je grozno naše društvo"
"Socijalna umetnost se ovde uvek brkala sa socijalističkim realizmom, znaš ono, srećni radnici, presrećni seljaci. Naravno da je građanstvo steklo averziju prema tom terminu. A slikarstvo ne može da bude angažovana umetnost jer je njegova publika mala"
"Bez dileme, međutim, mogu da odgovorim da su najprogonjeniji poslednjih godina, svuda, migranti. Progonjeniji su i od Vučića, da izvinite. Naspram njih se grade ogromni zidovi, kopaju kanali, rastežu bodljikave žice. Puštaju se besni psi. Jurišaju policajci sa pendrecima i gasnim bombama. Upotrebljava se i smrtonosna municija"
Čini se da smo se čitave 2020. klackali između dva osećanja: jednog da svet više nikada neće biti isti i drugog da će se sve vrlo brzo vratiti u normalu, kako se to kaže. Danas oba ta osećanja izgledaju preterano: nije jasno na koji će to način svet da se promeni
"Meni je ovo ovde, Hrvatska, Bosna i Kosovo, najteže palo jer je sve bilo povezano sa našim ljudima. Bolje sam se osećao kada sam otišao preko. Ne znači da mi nije bilo žao ljudi koji su se tamo mučili, patili, bili povređeni, ginuli, ali nekako, ovde kod nas je najviše bolelo, valjda zato što je to moje. Ali kada uhvatim foto-aparat i počnem da slikam, ja drugačije funkcionišem. Nema tada vremena za velike emocije, one dođu posle, kada sve prođe, i to je najteže"
"Politika pretpostavlja različitost mišljenja i, kako ja volim da kažem, ‘umetnost kompromisa’ da se te različitosti uvaže i pravom razuma ali i većinske moći donese odluka kojom se ide dalje. U nas je različitost nedostupna, kompromis samim tim nepotreban"
