Kategorija: Vreme
Intervju – Ditrih Jenš, izaslanik odbrane u nemačkoj ambasadi u Beogradu
Ujedinjena Evropa treba da ima zajedničke oružane snage
Konceptom "Unutrašnjeg rukovođenja" nastala je ideja vodilja koja se ostvaruje u Bundesveru. Vojnik kao "građanin u uniformi" najvažniji je element ovog principa. On deluje u skladu sa svojom savešću i sam preuzima odgovornost
Intervju – Livaj Tekofski, tur menadžer
Ljudima su potrebni koncerti
"Na američkoj turneji sa Garbidžom je u početku bio prisutan strah. Plašili smo se da se ne zarazimo jer idemo u okruženje sa 20.000 ljudi, a naša jedina distanca je to što smo na bini. Znači, ispunili smo onih šest stopa socijalne distance, ali šta ako među tih 20.000 ljudi njih 1000 ima kovid i oblak kovida nas prekrije. Ta pomisao je zastrašujuća i za nas i za publiku. Ali onda sledi jedno posve drugo osećanje – publika je toliko uzbuđena, nisu bili na koncertu dve godine, i strah raspršava neverovatan krik tih ljudi koji kao da su upravo pušteni iz zatvora. Mnogo je tu različitih, pomešanih emocija"
Muzička industrija – U susret trećoj godini pandemije
Rasprodaja autorskih prava
U muzičkoj industriji se zbrajaju gubici koji se mere u desetinama milijardi dolara i stotinama hiljada onih koji su u prethodnom periodu ostali bez posla. Muzičari se snalaze, odlažu koncerte i turneje, sviraju onlajn, a poneki prodaju svoja autorska prava
Mađari u Srbiji
Između avangarde i narodne kulture
Jezik, s jedne strane spona među ljudima i narodima, s druge element koji razdvaja, važan je deo kulturnog identiteta manjinskih zajednica. Deluje i kao znak ličnog identiteta i kolektivne pripadnosti. Ujedno ističe sličnosti i služi kao sredstvo raspoznavanja. Kada je reč o zajednici Mađara u Srbiji, koja je najbrojnija u Vojvodini sa 290 hiljada pripadnika, najkarakterističniji deo kulture je upravo jezik
A magyarok Szerbiában
Az avantgárd és a népi kultúra között
A nyelv egyrészt kapocs az emberek és a népek között, másrészt, elkülönítő elem, a kisebbségi közösségek kulturális identitásának fontos szegmense. A személyes identitás és a kollektív hovatartozás jeleként is hat. Egyúttal kiemeli a hasonlóságokat és megkülönböztető eszközként szolgál. Amikor a szerbiai magyar közösségről szólunk, mely 290 ezer tagjával a legnépesebb Vajdaságban, kultúrájának legjellegzetesebb része éppen a nyelv
Intervju – Zdenko Tomanović, advokat
Kod nas vladaju moćni ljudi a ne pravo
Centar moći je u vaninstitucionalnoj maloj grupi, koja pokušava da čak i svoj model morala preslika na društvo. Uopšte govoreći, iznedrilo se patološko pravno ponašanje. Dakle, gledamo stvari koje su po svojoj pravnoj prirodi i toliko očigledno, apsolutno zabranjene. Orkestrirane kampanje u kojima nema granica nedozvoljenosti, od vređanja, omalovažavanja, diskriminacije, diskvalifikacije, pretnji, laži, agresije, mržnje i tenzije postale su standard života
Trgovina ljudima – Radna eksploatacija
Izrabljivanje bez granica
Kao i mnogo toga drugog u Srbiji, vlast je i jednostavna pitanja – šta se dogodilo vijetnamskim radnicima koji, preko podizvođača, rade za kineski Linglong, kako je to smelo da se dogodi i ko je odgovoran – svela na to da ko je (medijski) jači, njegova je istina
Ekologija i ekonomija
Zlatna groznica u zaštićenim područjima prirode
Na više lokacija u Srbiji, iako su zvanično pod zaštitom države, istražuju se potencijalna nalazišta plemenitih metala – i to uz dozvole nadležnih organa
Kultura sećanja
Još jednom o Vukovaru
U borbama je poginulo više od 1600, a povređeno 3000 stanovnika Vukovara. A najgore se dogodilo kada je grad pao. Skoro 5000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiju, a 20.000 Hrvata i drugih nesrba je proterano iz grada. Preko hiljadu ranjenih civila i vojnika koji su se nalazili u improvizovanoj bolnici u podrumima Borovo komerca, srpske snage su nagurale u autobuse i odvele. Posmrtni ostaci njih 264 pronađeni su na Ovčari, farmi na periferiji grada, gde su ubijeni i sahranjeni u masovnim grobnicama. Više od 300 ljudi se i dalje vodi kao nestalo
Intervju – Danilo Ćurčić
Ako smo mi sve ovo saznali, šta je tek mogla država da pronađe
"Država se potpuno povukla, prepustila Linglongu da uradi šta hoće, tu mislim i na ove selidbe ljudi – oni nisu obavešteni, ne znaju o čemu se radi, njih strpaju u kombi i voze nekuda… Država je zapravo pokazala da za velike investicije neće poštovati apsolutno ništa, čak ni postojeće standarde koji suštinski nisu toliko visoki"
Uloga stranih ambasada u srpskoj politici
Neko na travnjak, neko za sto
Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
