“Politika na našim prostorima služi kao zabava za mase, a biznis negdje mimo zabave i raznih dobacivanja radi svoj posao. Ali ako promislite da su temelji Europske unije države koje sve imaju povijest dugogodišnjih ratova upravo jednom rekle treba nam biznis povezanost unatoč svemu danas postale dio jedne sve povezanije asocijacije onda možete polako preslikati biznis u regiji za nekih 50 ili 100 godina. Trenutno stanje u Ukrajini i slični geopolitički potresi samo mogu ubrzati međuovisnost susjeda”
“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Treba svi oni koji to zagovaraju da sednu u tenk, skučen prostor, pa da vide kako je to kad se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to na poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput “zolje” ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštite pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”
Da li predsedniku države sreća okreće leđa? Rat u Ukrajini mu ne ide na ruku, a međunarodni pritisci su jaki da donese odluku koja će Srbiju svrstati ili na Istok ili na Zapad. A ukoliko ispuni obećanje i povuče se sa mesta predsednika Srpske napredne stranke – makar to bilo samo formalno – otežaće poziciju svoje stranke na predstojećim lokalnim i pokrajinskim, a bogami i na parlamentarnim izborima, jer neće nastupati pod njegovim imenom. Valjda neće
Gospodin profesor doktor reče da mu drago da prisustvuje, upravo za razne televizije reko da manifestacija ima jednu težinu, na njoj ima šta da se vidi, i ona može da bude recept i da bude brend
“Postoje tri tipa poverenja – jedno je poverenje u institucije sistema, drugo je u političare, odnosno da vi kao građanin možete da utičete na političke odluke, i treće je poverenje u druge građane. Mi u Srbiji imamo najniži nivo poverenja od svih evropskih zemalja u sve tri kategorije. Ne verujemo instutucijama, ne verujemo političarima, ali, što je još gore, ne verujemo ni našim sugrađanima”
Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva organu vlasti. Iako zahtev mora da sadrži naziv organa vlasti, ime, prezime, odnosno naziv i adresu tražioca, kao i što precizniji opis informacije koja se traži, tražilac informacije ne mora navesti razloge za zahtev. Razlog leži u činjenici da se “interes javnosti da zna pretpostavlja u pogledu svih informacija kojima organ javne vlasti raspolaže, osim ako organ vlasti ne dokaže suprotno”
