Ana Brnabić je dokaz da premijer može da bude bukvalno bilo ko. Tako bi to mogao da bude i Miloš Vučević. Međutim, Brnabić je u međuvremenu postala važan faktor u partiji i bukvalno broj dva, ako tako nešto postoji. Oboje ispunjavaju ključni kriterijum: lojalni su Vučiću preko svake mere dobrog ukusa. Oni ponekad izgledaju kao osobe koje bi legle u baru i pustile da Vučić preko njih pređe da ne pokvasi cipele
U situaciji u kojoj se decenijama kreira ambijent konflikta – u kojem je društvo zarobljeno politikom i kriminalom, u kojem su verbalni i fizički obračuni, neprimerene osude drugog i odsustvo dijaloga, primarna matrica društvenog ponašanja – možemo da govorimo samo o zagađenoj društvenoj stvarnosti koja ozbiljno narušava mentalno zdravlje pojedinca
Sledeće nedelje u Briselu Aleksandar Vučić će se sastati sa Aljbinom Kurtijem pre nego što se 1. septembra na terenu povuku sledeći potezi iz Beograda i Prištine i utvrdi da li je sačuvan mir ili se događa “Oluja”
Srđan Lalić, pripadnik bande Veljka Belivuka, sklopio je sporazum sa tužilaštvom. U zamenu za osamnaest godina zatvora, treba da postane svedok-okrivljeni koji može bivšim saradnicima osigurati dugogodišnje robije. Lalić zna mnogo više od prva dva svedoka, iz prostog razloga što je skoro uvek bio prisutan, a u nekim ubistvima i direktni izvršilac
“Aleksandar Vučić je fabrici guma ‘Tojo tajers’ u Inđiji dao 130 miliona evra subvencija, ‘UBM feedu’ bezmalo 40 miliona evra, a takvih fabrika koje su dobile slične subvencije ima mnogo u Srbiji. Hoće da pravi nacionalni stadion koji košta 400 miliona evra. EPS mu je rasturen i tamo ulažemo ogroman novac iz budžeta. Plaćamo 600 miliona evra prenos Premijer lige. Ne možeš da kažeš da za poljoprivrednike nemaš 50 miliona evra, a da ovako idiotski trošiš novac iz budžeta”
Sve u svemu, na smotri naoružanja se doslovno nije moglo videti ništa novo ni modernizovano, a da se stvarno uvodi u Vojsku Srbije. Sve su to poznata sredstva, već u upotrebi, ili ona koja nisu prošla ispitivanja i ko zna kada će biti prihvaćena
Aljoša, mladić iz Novog Sada, radi kao barmen ovog leta u Hrvatskoj. “Bez Srba, turizam u Hrvatskoj ne bi funkcionisao” kaže on za “Vreme”. U porodičnom hotelu u Podstrani, malom mestu kraj Splita, većina radnika su Srbi. “Bio sam i na Hvaru, u Splitu i mogao sam da vidim da u većini objekata rade Srbi zato što Hrvati ne žele da rade sezonski. Znaju koliko je to teško, a za njihove standarde plata za sezonce je ništa, a nama je to veliko”
