Nastupom na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i pratećim objavama na društvenim mrežama predsednik Srbije je srpsku spoljnu politiku pomerio od onoga što je zvanično strateško opredeljenje države – pristupanje Evropskoj uniji. Koliko će to građani da plate tek ostaje da se vidi, ali je njegov uspeh na mrežama nesporan
Prilikom govora o početku invazije u rano jutro 24. februara, ruski predsednik se držao kao apsolutni vladar od koga zavisi sve. No, ta je poza brzo i uočljivo počela da se rastače uporedo sa rastakanjem prvobitnog plana “specijalne vojne operacije”. Samouverenost se uočljivo vratila Putinu sredinom leta, kada je ruska vojska beležila uspehe na luganskom ratištu, ali je ukrajinska kontraofanziva oko Harkova donela novi pad: na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu, bio je prinuđen da izražava razumevanje za primedbe Kine i Indije, ali i izložen ponižavanju manjih članica te organizacije
Kraj septembra 2022. označiće i kraj prvih 100 dana od kada je na mesto gradonačelnika Beograda došao potpredsednik Glavnog odbora SNS Aleksandar Šapić. Ovo je pokušaj da se svedu računi iz tih prvih 100 dana, kao i da se nagovesti šta bi moglo da usledi
Kao nikada do sada, aktivisti stranaka koje okupljaju Albance, predvođeni svojim liderima, razmileli su se po terenu, idu od vrata do vrata, drže zborove po mesnim kancelarijama i zadružnim domovima i dele objave po društvenim mrežama ne bi li pučanstvu objasnili nacionalnu važnost učešća na popisu koji se u Srbiji organizuje od 1. do 30. oktobra. A šta je, zapravo, osnovni cilj, sažeo je u jednoj rečenici narodni poslanik Šaip Kamberi: “Hajde da dokažemo da je Preševska dolina albanska”
Mnogi će ostati u čudu kada saznaju da je Srbija bila lider u učešću u velikoj intelektualnoj razmeni omladine u okviru visokog obrazovanja. Današnji potencijalni međunarodni student pred sobom ima znatno lakši pristup globalnom iskustvu obrazovanja
“Kako će glasači reagovati na neki novi Brisel ili na zaokret u pogledu Rusije u situaciji kada obećanje boljeg života više nije izvesno”, pita se za “Vreme” Dejan Bursać, istraživač u beogradskom Institutu za političke studije. “Sigurno će ih iritirati i SNS i njihovi funkcioneri, i pojedine afere će dobiti mnogo više odjeka u tako frustriranom javnom mnjenju. Vučić, verujem, sve to dobro predviđa i zato želi da formira novi pokret baziran na sopstvenoj ličnoj popularnosti, koji bi pokupio eventualne nezadovoljne glasače naprednjaka pre nego što se oni raspu u neke druge stranke”
Na referendum po mestima ruskog luka u Ukrajini, od Hersona do Donbasa, ko je izašao bio je za to da se vije ruska zastava. Iz Kremlja su pozvali na mobilizaciju, stavili do znanja da je Donbas ruski i pripretili nuklearnim bombama. Ukrajinci ne gube vreme i pokušavaju da uzmu što više na terenu dok ne dođu rezervisti i zima
Rat u Ukrajini vodi se između nuklearne i nenuklearne države, ali pitanja nuklearnog sukoba su na dnevnom redu od njegovog početka. Ne bi se reklo da je on proizveo direktnu pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali je stvorio uslove da se o njegovoj upotrebi razgovara gotovo bez ikakvih rezervi, kao da je to sasvim obična stvar. I u tome je njegova najveća opasnost – jer može da stvori utisak da je upotreba nuklearnog oružja prihvatljiva i moralno i vojnički
