Kombinatorika treće vlade Ane Brnabić ista je kao i kod svih dosad: malo vernih prijatelja, malo novih lica, nekoliko ispadanja, nešto prepakivanja naprednjačkih frakcija… I naravno, obećanje predsednika države da ni ova vlada neće izgurati pun mandat, jer su, kako reče, tu da preguraju zimu
Kad je 2016. Veljko Belivuk optužen za napad na člana obezbeđenja Miloša Vazure, rekao je da mu je čovek iz Vazurinog obezbeđenja opsovao mrtvu majku. Nekoliko sati pre nego što je video-zapis napada objavljen na internetu – kako “Vreme” saznaje – u policijsku stanicu na Savskom vencu došla su dvojica mladića i prijavila se kao napadači. Počeli su dežurnim policajcima da diktiraju očigledno napamet naučeno priznanje spremi da odu u pritvor
Kako će se rezultati lokalnih izbora odraziti na razrešenje sistemske krize u Crnoj Gori? Da li su oni indikator koji upućuje da bi eventualni vanredni parlamentarni izbori bili deo rešenja ili bi predstavljali korak ka daljem produbljivanju političke krize?
“Ovo što nam se dešava na Šordošu je klasičan primer komodifikacije javnog dobra u službi privatnog interesa političke i građevinske mafije. Situacija prilično podseća na južnoameričke scenarije, gde imate korumpirane lokalne vlastodršce u ljubavi sa krupnim kapitalom i policiju koja za smešan novac štiti nečije gospodarske pozicije. Možda mi je jedan od najturobnijih utisaka upravo ta degradacija policije”
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
“Mi jasno podržavamo evropsku perspektivu Srbije i želimo da ubrzamo integracije, ali tempo određuje Vlada Srbije, a prilagođavanje spoljnoj i bezbednosnoj politici je jedna od tačaka u procesu integracija. Svako posustajanje u reformama usporava proces, zbog čega na kraju ispaštaju Srpkinje i Srbi”
Regulisanje istopolnih zajednica ima pre svega imovinski karakter, odnosno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja lica u istopolnim zajednicama. Ovakvim shvatanjem istopolne zajednice, problem “četiri zida” postaje suštinsko pitanje. Trenutni status lica koja se nalaze u istopolnim zajednicama predstavlja pravnu prazninu, te kao takav predstavlja potencijalni problem za pravosudni sistem
