“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
Kroz životopis Luke Bojovića (49) mogla bi da se ispiše istorija srpske mafije. Odrastao je u uglednoj beogradskoj porodici – majka je bila univerzitetski profesor, a otac direktor prestoničkog zoo-vrta. Tek što je Luka stasao za ličnu kartu, zemlja u kojoj je rođen se raspala. Ispaljeni rafali, prolivene suze i krv protegli su se u daleku budućnost i obeležili čitav njegov život. Luka Bojović je postao vojnik, delinkvent, saradnik Državne bezbednosti, pekar, vođa kriminalnog klana, begunac, poslastičar, zarobljenik, slikar, osvetnik... Ovaj čovek poznaje više mrtvih nego živih, sudbina mu je retko kada zavisila od policijske istrage, ali je uvek zavisila od političke odluke. U momentu kada nastaje ovaj tekst, Luka Bojović izlazi iz španskog zatvora
“Naša večita dilema je da li intelektualac gubi identitet ako ponudi usluge vlastima, odnosno da li tada prestaje da bude intelektualac. Mislilo se da je ovaj problem nestao, ali nije. I sirene koje zavode intelektualce su danas lukavije nego ranije, mehanizmi su nevidljiviji. A intelektualac, naročito kome barem mala doza cinizma nije strana, lako nalazi alibi. Izvanredne su danas šanse da se postane kvaziintelektualac”
Prema zaključku Nacionalnog prosvetnog saveta, na osnovu kojeg je ministar Ružić tražio da se oformi komisija, stoji da “nijedna interpretacija programa ne može da sadrži elemente ideologije i da se mora voditi računa o psihološkim i sociološkim predznanjima učenika kada je u pitanju interpretacija programa budući da đaci psihologiju uče od drugog razreda srednje škole, a sociologiju od trećeg”
Grupa građana iz mesta Veliki Crljeni vodi pravnu borbu protiv termoelektrane “Kolubara”. Sa jedne strane je njihova borba za opstanak, a sa druge čađ, prašina, pepelište, otpadne vode, samozapaljivi ugalj i teški metali, koji su nusprodukt rada ovog postrojenja. Država već decenijama za njih nema razumevanja
Na Balkanu postoje mnoge vrste zagađenja. Neka, poput prljavog vazduha, uveliko su poznata i o njima se svakodnevno izveštava. Sa druge strane, postoje i ona poput buke, “tiha” u medijima i javnosti, ali sveprisutna u životima građana. Buka nikada ne spava, naprotiv, svakodnevno narušava zdravlje onih koji od nje nemaju kuda da pobegnu
“‘Informerove’ huškačke objave protiv novinara i medija često su mnogo opasnije od većine pretnji koje stižu medijima jer kroz veliki tiraž novine sa niskom prodajnom cenom i putem portala, uz direktan uticaj na predstavnike sistema na svim nivoima, daju platformu za sistemski nastavak napada, služeći kao svojevrsni marker”
“Najveća inovacija bi bila eliminisanje polarizacije i ideologije kroz medije”, kaže Milan Zirojević. Ivana Petrović naglašava da “medijsko tržište kao takvo, pogotovo na lokalu, zapravo ne postoji”. A Nikola Lazić da mu se uopšte “ne sviđa priča da mediji, pored svoje osnovne uloge, treba da budu i neki preduzimači i biznismeni”
Radnji izvršenja krivičnog dela, po pravilu, sleduje posledica, a nasuprot tome da bi postojao prekršaj, postojanje konkretne posledice uglavnom nije nužno
