Izbor urednice fotografije “Vremena”
Slike godine 2022.
Podele nam nisu strane. Vučemo ih vekovima, nesposobni da čujemo drugog
Kategorija: Vreme
Sportska 2022. godina
Džoker, Nole i odbojkašice
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
Politički događaji koji su obeležili 2022. u Srbiji
Godina loše beskonačnosti
Kada se jednog lepog dana bude ispisivala politička istorija Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, verovatno će biti dovoljno tek nekoliko pasusa da se prepričaju i pojasne rezultati delovanja “skakavaca” koji su razorili društvo, ukinuli politiku, dezorijentisali građane i državu doveli na slepi kolosek. Nema tu mnogo filozofije, sve je veoma prosto
Kosmos, godina 2022.
Spektakl u svemiru
Kreiranje top-liste najinteresantnijih događaja u kosmosu 2022. godine veoma je nezahvalan posao. Godina je bila više nego zanimljiva, teško je i pobrojati sva dostignuća koja to zaslužuju. Možemo samo da se nadamo da će i naredna biti jednako interesantna
Analiza jedne javne nabavke
Podela “sportske opreme” i odlivanje novca iz budžeta
Šta je cilj javne nabavke? Da se javni novac iskoristi na najbolji mogući način, a to se ostvaruje tako što se na javnu nabavku javi što više ponuđača: konkurencija bi trebalo da iznedri najbolju ponudu sa najnižom cenom. No, to je tako u teoriji. U Srbiji ta teorija ne važi – svi veliki poslovi zaobilaze javne nabavke i idu direktnom pogodbom, a i ovi, uslovno, manji poslovi, “kroje” se za podobnog ponuđača
Intervju: Srđan Gojković Gile, Električni orgazam
Pohlepa je sve ubila
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
Intervju, nadbiskup Stanislav Hočevar
Jevanđelje je uvek radikalno
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
Intervju: Đakon SPC Branislav Rajković
Pamtim žrtve i zaboravljam zlo
“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”
Intervju: Srđan Điđa Karanović, filmski reditelj
Kamičak u našem nesavršenom životu
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Iz ateljea
Hoću da mi bude lepo
“Za mene je slikanje kao neko prevođenje ideja i vrednosti, materijala, prostora i boje. Mislim da je moj posao usamljenički i van pogleda javnosti sve do trenutka kad odlučim da to što radim pokažem. Prvenstveno da bih mogla da krenem dalje”
Intervju: Zoran Velimanović, slikar
Gladno oko u prezasićenom svetu
“Kada sam svoje ideje sa platna stavio na majice, kao da sam ih malo ohrabrio, kao da sam ih zalio, kao da su se osvežile, kao da su bile nahranjene. A emocija umetničkog dela je pritom ostala ista, priča je ostala ista, samo prikazana na drugačiji način. Suština nije nimalo drugačija zbog drugačije podloge. Sve sam to i dalje ja, sve je to moja umetnost nastala iz mog životnog iskustva, sada iz galerija puštena među ljude. Zato sam se upustio u avanturu pod nazivom Exer-Art”
Portret savremenika: Lionel Mesi
Kucanje na vrata raja
Šest igrača se mogu smatrati najboljima u istoriji: Di Stefano, Pele, Krojf, Maradona, Ronaldo i Mesi. Širom otvorenih očiju mogli smo da posmatramo kako je, poslednji sa spiska, konačno ispunio svoj san i svoju sudbinu. La Pulga je najbolji među najboljima od svih koji su krasili fudbalsku igru
Početak novinarstva u socijalističkoj Jugoslaviji
Bilo jednom u Jugoslaviji
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
Rat u Ukrajini
Olako obećana brzina
Moskvi treba kraj rata, a Ukrajinci žele da se održe. Nema razloga da se veruje da će konačno rešenje doći brzo, niti da obe strane sada mogu da računaju da će imati snage i volje da učine neki presudan korak i postignu pobedu
Rusi po treći put u Novom Sadu
Gorki čaj grofice Vere
Od dobrotvornih čajanki za ruske izbeglice 1922, preko raskošnih svadbi i rođendana Gaspromovih menadžera 2008. do ruskih karaoke-žurki, koje se u ovdašnjim kafićima organizuju proteklih par meseci, Novi Sad svedoči trećem talasu Rusa u proteklih 100 godina
Istorija
Na staklenom putu
Pri kraju 2022, Međunarodne godine stakla, spasena je fabrika stakla u Paraćinu prodajom velikoj stranoj firmi. Nešto slično im se već desilo krajem treće decenije prošlog veka. Oba puta to je značilo i spas za tu granu srpske industrije
Putopis
Šta sve možeš u Beču dok ne padneš s nogu
Od Baskijata do motiva životinja – uzbudljiva šetnja kroz bečke galerije i muzeje
Pogledi
Proleteri svih identiteta, ujedinite se
Iako smo u Drugom svetskom ratu vodili i antikolonijalni otpor, poslušno smo utrčali ne samo u hiperdestruktivnu rundu ratova radi restauracije kapitalizma u etno-državicama, već su ti ratovi bili naši sopstveni kolonijalni projekti. Ko god želi da se bavi dekolonizacijom, te neokolonijalizmom i periferizacijom naših novih državica, mora početi od toga
Lični stav
Zakon protiv građana
Kratki pregled ljudskih prava ugroženih povučenim nacrtima zakona o unutrašnjim poslovima i zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova
