Gini koeficijent, kojim se meri raspodela bogatstva u pojedinim državama sveta, pokazuje da je Srbija na samom dnu evropske lestvice. U zapadnim zemljama ima, međutim, ko da se buni, ali ne i ovde. Partije koje u svom nazivu imaju reč socijalizam “leve” su taman koliko i španski generalisimus Francisko Franko. Ono što se u međuvremenu stvaralo odumiralo je: “levičarenje” je uglavnom postajala zabava za mlade “frikove” kojima su se sviđali Če-dizajn, partizanske pesme, beskrajno dugo smatranje i razmatranje po forumima
Postoje i kod nas oni koji nemaju radno vreme, koji rade 24/7, pa samim tim ne praznuju ni Prvi maj. To su kriminalci, nasilnici svih kategorija i političari. Molim? Ne, nije pleonazam, niti ređam sinonime, već samo navodim one koji rade non-stop. E sad, šta sve oni tačno rade, kakva im je podela posla, o tome bi moglo naširoko i nadugačko
Iako izgleda da se ne dešava mnogo toga, situacija sa statusom Kosova brzo se menja: posle vizne liberalizacije, održani su izbori u četiri opštine na severu i Prištini su otvorena vrata Saveta Evrope. Zvanični Beograd je ogorčen, ali samo u javnim nastupima
Za samo godinu dana službovanja u Srbiji, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil aktivniji je i vidljiviji od većine učesnika na političkoj sceni zemlje, uključujući i sve ministre iz vlade Ane Brnabić. Time je najverovatnije i opravdao odluku američkog predsednika Džozefa Bajdena da ga povuče iz penzije i pošalje u Beograd sa jasnim zadacima i očekivanim brzim rezultatima
Zastarela oprema, nebezbedni operativni sistemi i nedostatak svesti o rizicima – kako srpski zdravstveni sistem, pravosuđe i ostale javne delatnosti otvaraju vrata hakerskim napadima i ugrožavaju poverljive podatke građana
“Ljudi su u kreditima, čekaju da odgoje decu, pa se i ne usuđuju, a i nemaju vremena, da se posvete nečemu ili nekom ko nije, recimo, njihov poslodavac. Nije odlika ovog naroda da ćuti pred onima koji pokušavaju zemlju da pokore. Pokazalo se da smo ćutali – mnogo je ljudi moglo nešto reći u ono vreme Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića. Očigledno je da mi 30 godina posle i dalje od sličnog patimo. I dalje su tu neki koji hoće naciju nad nacijom. I dalje drugi ćute. A usput smo i prave reči izgubili, ostali smo bez ispravnih pojmova, pa smo i otud zanemeli. Pa smo glagol ‘obožavati’ stavili uz političara, uz naciju...”
