Teško da postoji gora diskvalifikacija za neku državu od proglašavanja šefa službe bezbednosti za narko dilera. Naime, postavlja se pitanje kakvi su njen predsednik, vlada, policija, pravosuđe... Zašto im najveća svetska sila na ovaj način sasipa u lice šta misli o njima? Ili, ako postoje već optužbe za umešanost u kriminal i korupciju, zbog čega problem nije rešavan diplomatskim kanalima u tišini? Izjava američkog ambasadora u Beogradu da će SAD nastaviti saradnju sa drugim institucijama Srbije ne može sakriti bruku. Slučaj direktora BIA teško je poniženje zemlje, njenih vlasti, ali i građana
“Ne vidim kako poslovi čije odvijanje obezbeđuju službe, poput ‘Jovanjice’, imaju ikakve veze sa tzv. ‘državnim razlogom’, ne vidim za njih nikakvog opravdanja i veze sa nacionalnim interesom, makar i pogrešno shvaćenim. Niti za njih postoji zakonsko pokriće i odluka državnog organa, makar formalno. Dokumentacije nema, čak ni ‘na belo’ (u žargonu službi, to su dokumenti bez zaglavlja i potpisa), već se jednostavno radi i ćuti. Pojedinci se bogate koristeći službe kao svoj privatan resurs, daju komad plena stranci i tačka”
Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena započela je 2021. godine sa sankcionisanjem pojedinaca i entiteta osumnjičenih za korupciju i organizovani kriminal na Balkanu. Sankcionisanje prvog čoveka Bezbednosno-informativne agencije je utoliko jača poruka, jer je jasno da se ovaj instrument koristi retko. Time su Amerikanci ušli u domen onoga što vlastima u Srbiji najviše smeta – kritike unutrašnjeg stanja, te nedvosmislenog iskazivanja stava prema pojedincima na vlasti u vezi sa navodnim koruptivnim aranžmanima i vezama sa Rusijom
Na brzinu sklepanom kampanjom “I ja sam bot” Srpska napredna stranka probala je da promeni značenje reči “bot” i da ispadne kako su to sve njihove pristalice. Ali nisu, to su oni koji godinama maltretiraju ljude, ne samo na internetu, već i u realnom prostoru. To su oni koji su se svesno stavili na raspolaganje mašineriji za uništavanje ljudskih života
Naprednjački trolovi, nameštanje pitanja za predsednika, Vučić kod Šešelja i najavljeni tonski zapis Dačića sa pripadnikom Šarićevog klana, pustio je u etar jedan anonimni Tviter nalog. Ko se krije iza tastature nije toliko ni bitno, već je ključno pitanje odakle mu takvi materijali
Ubuduće u Službenom vojnom listu neće biti objavljivani ukazi o unapređenjima, postavljenjima, penzionisanju i prestanku profesionalne vojne službe u elektronskom obliku na sajtu Ministarstva. Zašto? Zato što vojsku u velikom broju ne napuštaju samo profesionalni vojnici nego i oficiri, pogotovo tehničke struke
Zgrada u Knez Mihailovoj 33 je deo Zadužbine Nikole Spasića, kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju, i državno vlasništvo. Ipak, u katastru piše da je vlasnik dva sprata te zgrade “Jugoelektro”, propala firma. Zašto država ćuti iako postoji mogućnost da joj neko otme imovinu
Javni nastupi predsednika su se ozbiljno pripremali. Pojedina ministarstva ili druge ustanove davale su pismene predloge, a komisija u njegovom kabinetu, koji smo zvali “maršalat”, sve bi utanačila. Tito je relativno često držao govore u javnosti, ali uvek određenim povodom, držeći se teme, uvek iznoseći stav predsednika države. Retko bi odstupao od unapred napisanog teksta. Nikada ti nastupi nisu prelazili u nekakvo ćaskanja sa publikom, ma kome da se obraćao. Imao sam utisak da je on mrzeo da čita govore koje su pisali za njega iako bi ih prethodno pogledao i odobrio
