Po inflaciji zemlja je jedan od lidera u Evropi, dramatična poskupljenja, ali i najnovija kosovska blamaža i pretnje sankcijama – nikako ne idu u prilog naprednjačkom režimu. Predsednik Srbije je na prethodnim izborima nudio svetlu, bogatu budućnost, ili mir i stabilnost, ali sada bi takve parole, u kontekstu ekonomske neizvesnosti i kosovske krize, možda imale i kontraefekat
Prijatelj me je podsetio na još jednu arhetipsku rečenicu kojom se valjda potvrđuje sopstveni moralni kredibilitet: “I da se razumemo, ja nisam član ni jedne partije!”. Da se razumemo, nisam ni ja, ali to pripisujem svojoj starosti, a ne nekoj svojoj ljudskoj prednosti
Najvažniji razlog za zajednički izlazak na svim nivoima vlasti jeste mogućnost da se ostvari dobar rezultat i ozbiljna šansa da se u nekim mestima, posebno Beogradu, preuzme vlast i da se u drugim mestima ozbiljno uzdrma vlast Srpske napredne stranke. Ukratko, prvi put imamo kompetitivne izbore
Za 11 godina vlasti Aleksandra Vučića, pobeda opozicije u glavnom gradu nikada nije bila bliža. Da li će proevropska opozicija u Beogradu pokazati dovoljno zrelosti da prevaziđe stranačke razlike i da konačno, okupljena u jednoj koloni, pobedi vlast predvođenu naprednjačkim “autsajderom” Šapićem
Gde Vučić okom, tu Srpska lista skokom. Predsednik Srpske liste Goran Rakić je, nakon Vučićevog “saveta”, odmah tražio od Prištine raspisivanje vanrednih izbora. Ko se još seća zahteva koje je isti lik pročitao 5. novembra prošle godine o napuštanju svih kosovskih institucija “sve do trenutka dok Priština ne povuče odluke o preregistraciji i formira ZSO”? Ili pak poziva Srpske liste od 23. aprila ove godine da “Srbi treba sa prezirom da gledaju sve one koji planiraju da (na izbore) izađu”
“Nature vs nurture” ili “priroda naspram odgoja” večita je dilema u svim oblastima dečjeg razvoja. Koliko uticaja imaju biologija i genetika, a koliko okruženje i vaspitanje? Međutim, kada je reč o deci koja ubijaju, stručnjaci su gotovo u potpunosti saglasni – ubice se ne rađaju, krivo je najbliže okruženje
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike iz 2021. godine, individualna ložišta su treći najveći zagađivač u Srbiji, posle velikih energetskih postrojenja i saobraćaja. Ana Brnabić je najavila da će njihovo iskorenjivanje biti postignuto do 2025. godine. Uprkos određenim pomacima, čini se da će taj rok biti debelo probijen. Zašto? Kakva je situacija sada
Kada je 2017. došla na vlast, premijerka se hvalila da njena vlada “apsolutno ne deli medije na podobne i nepodobne”. Danas je neumorna u obračunavanju sa medijima koji se kritički odnose prema aktuelnom političkom režimu i naziva ih “tajkunskim”, “besprizornim”, “neprofesionalnim”, “beščasnim” prilikom gostovanja na nacionalnim televizijama i u tabloidima naklonjenim vlasti. Kako je tekla ova transformacija
Skoro četiri godine otkako je Vlada Srbije usvojila Medijsku strategiju – a koje su prošle najpre u dugim, retko prekidanim periodima krajnje neaktivnosti na ispunjavanju zacrtanog – dva od tri temeljna medijska zakona konačno se nalaze pred usvajanjem. Međutim, neka odstupanja od zvaničnog strateškog dokumenta mogu drastično da promene medijsku scenu. Reč je o povratku države preko Telekoma u vlasništvo nad medijima
“Vreme” donosi izbor iz debata o nacrtima Zakona o informisanju i Zakona o elektronskim medijima održanim u Beogradu i Kragujevcu, u organizaciji Asocijacije medija i Medijske koalicije. Učesnici su bili: Maja Sever, Veljko Milić, Gordana Novaković, Slobodan Georgijev, Ivana Stevanović, Stevan Pajović, Miloš Stojković, Saša Mirković, Gordana Konstantinović, Željko Bodrožić, Jovanka Marović i Filip Švarm
